Džepovi na debelom crevu mogu da miruju ali i da se "upale" Foto: Shutterstock
Divertikuloza i divertikulitis su dva različita stanja koje uvezuje problem sa crevima. Jedno uslovljava drugo, pa je značajno napraviti razliku.
Divertikuloza je najčešće prisutna od samog rođenja a opisuje je postojanje kesastih proširenja sluznice creva nalik na džepove koji se „probijaju“ kroz zid debelog creva (divertikuli). Zid creva je mišićne građe, pa se pretpostavlja da je razlog nastanka ovakvih džepova postojanje slabosti zida creva na pojedinim mestima gde postoji veća prokrvljenost, odnosno proboj krvnih sudova kroz strukturu mišića.
Sa druge strane, do divertikulitisa dolazi kada dođe do upale jednog ili više ovih kesastih proširenja.
Procenjuje se da će jedna od deset osoba sa divertikulima razviti divertikulitis. Međutim, najveći broj pacijenata nema nikakve simptome pa i ne zna za njihovo postojanje dok ne dođe do upale, odnosno divertikulitisa.
Najčešće se divertikuloza dijagnostikuje prilikom ispitivanja gastrointestinalnog trakta zbog nekih drugih problema ili simptoma, ali se može otkriti i rutinskim ili kontrolnim pregledom. Ukoliko se dijagnostikuje divertikuloza a ne postoje simptomi divertukulitisa, osobi će se pre svega savetovati higijensko-dijetetski režim ishrane kako bi se izbegle komplikacije.
Rizik od pojave divertikulitisa povećava se sa starenjem.
I divertikulitis može da prođe bez ispoljavanja simptoma, ali su oni mogući kod 10-25 odsto obolelih. U tom slučaju, najčešće se javljaju u sledećem obliku:
Ako su ovi simptomi udruženi i intenziviraju se, obavezno treba potražiti pomoć lekara, a moguća je i hospitalizacija. Ostali simptomi mogu da budu:
Cilj lečenja je saniranje infekcije, infekciju, simptome držati pod kontrolom i sprečiti recidiv, ponovno javljanje bolesti, kao i nastanak komplikacija.Divertikulitis se leči simptomatski, što znači da terapija ima za cilj da se ublaže simptomi. Higijensko-dijetetski režim podrazumeva odmor, više vlakana u ishrani, ali i antibiotike i lekove za bolove.
Kada dođe do komplikacija u vidu apscesa, perforacije ili opstrukcije crevne pasaže, jedino rešenje je hirurška intervencija. Postoje dva tipa operacija koje se sprovode: to su primarna resekcija creva i resekcija creva sa kolostomijom.
Primarnom resekcijom se uklanja oboleli deo creva, a preostali zdravi delovi se ponovo spajaju. To će u budućnosti mogućiti normalan protok sadržaja kroz crevo.
Resekcija creva sa kolostomijom se obavlja kada je zapaljenje previše rasprostranjeno i kada primarna resekcija nije dovoljna. Pravi se otvor na prednjem trbušnom zidu, zatvara kesom u koju se izlučuje fekalni sadržaj i povezuje sa zdravim delom creva. Kada se zapaljenje sanira može da se izvrši reverzija kolostomije, zatvori otvora na prednjem trbušnom zidu i izvrši ponovno povezivanje creva. Kesa, odnosno stoma je u ovom slučaju privremena.