Foto: Shutterstock
Starenje mozga neizbežan je proces, mozak se kao i celokupno telo menja sa godinama. Pojedina istraživanja tvrde da se moždana masa, počevši od 40. godine života, tokom svake decenije smanjuje za 5 odsto. Stručnjaci naglašavaju da zaboravnost nije uvek razlog za strah od demencije. Neke promene su neizbežne, ali na veliki broj kognitivnih sposobnosti možemo da delujemo primenom zdravih životnih navika.
U 50 -tim godinama već se odvija proces tokom kojeg se smanjuje moždana masa.
– Korteks, kora velikog mozga, postaje tanji, mijelinski omotač koji okružuje vlakna neurona može da počne da se razgrađuje, receptori se nešto sporije aktiviraju – objašnjava neurolog dr Dylan Wint sa Cleveland Clinic.
Velika većina osoba u šestoj deceniji života ima još prilično dobre kognitivne sposobnosti (razmišljanje, učenje, zaključivanje, pamćenje), ali ovo je i doba kada počinju prve promene.
– U 50-im godinama dolazi do blagog slabljenja kognitivnih funkcija. Teže nam je da se nekada prisetimo imena osobe, da zapamtimo broj, sporije obrađujemo podatke, ne možemo da se brzo prebacimo sa jednog na drugi zadatak, slabija je orijentacija u prostoru. Celokupni proces se nastavlja i u 60- tim godinama života – navodi dr Wint.
Neurolozi kažu da je u ovim godinama uočljivije slabljenje epizodnog pamćenja, (sećanja na određene događaje, ali i ono što smo juče radili). Moguće je da se nećemo sećati ko je sve prisustvovao radnom sastanku tokom prošle nedelje.
– S druge strane, drugi aspekti spoznaje, kao što su moralno rasuđivanje, mudrost i emocionalna inteligencija napreduju i jačaju i tokom ovog perioda života – kaže dr Wint.
Istraživač sa Pacific Neuroscience Institute dr Dejl Bredesen dodaje da na moždanu strukturu u ovim godinama života deluju i hormonske promene.
– Kada zagazimo u šestu deceniju života kod većine osoba dolazi do hormonskih promena. Žene ulaze u menopauzu, muškarci u andropauzu. Moguće je da usled naglog slabljenja lučenja hormona, kao na primer, estradiola dođe do kognitivnih teškoća. U isto vreme u telu se akumuliraju masnoće koje takođe mogu da budu okidač za slabije pamćenje – kaže dr Bredesen.
Slabljenje moždane mase postaje uočljivije posle 60 -te godine života. Ovo je doba kada dolazi do značaja kognitivna rezerva, to jest oslanjanje na akumulirano životno znanje. I pored svega, stručnjaci naglašavaju i da posle 60. rođendana možemo jednostavnim životnim navikama da dosta učinimo za zdravlje mozga.
Možda će nam u starijem životnom dobu biti potrebno više vremena da savladamo neku novu veštinu, ili da se prisetimo nekog novijeg podatka. Mozak će, ipak, uspešno da prebrodi sve novonastale promene i da nastavi i dalje dobro da funkcioniše.
Slabljenje kognitivnih funkcija razlog je za zabrinutost, ako počne da ometa svakodnevni život.
– Između tipičnog kognitivnog starenja i demencije nalazi se zona blagog kognitivnog poremećaja. Oko 50 odsto osoba sa blagim kognitivnim poremećajem će u toku tri do pet godina razviti demenciju – kaže dr Wint.
Ukoliko primetimo da nas zaboravnost ometa u svakodnevnom životu, pri komunikaciji sa drugim osobama, savet je da se obratimo neurologu. Sve ovo ne znači da bolujemo od demencije, ali stručnjak može da otkrije mogući uzrok povremene zaboravnosti.
Važno je napomenuti da postoji i subjektivni kognitivni poremećaj kada se osobe žale na slabo pamćenje ili imaju određene probleme na jezičkom planu. U ovakvoj situaciji stručnjaci posle testiranja uoče da je u pitanju samo subjektivni osećaj, što znači da osoba nema nikakav kognitivni poremećaj, koji bi mogao da bude uvod u neko ozbiljnije stanje.
Na kognitivno zdravlje možemo da utičemo i zdravim životnim stilovima. Fizičko vežbanje ima jak uticaj na zdravlje mozga, smatra dr Wint.
– Redovne i umerene aerobne vežbe smanjuju rizik od kognitivnog pada. Veoma je važno i da čovek stari u pozivnom okruženju, da ne bude usamljen. Dobra komunikacija sa drugim osobama smanjuje stepen stresa, omogućava nam da lakše prebrodimo moguće probleme, da se izborimo sa osećajem depresije. Razgovor je lekovit – smatra dr Wint.
Mnoga medicinska stanja mogu u velikoj meri da utiču na funkcionisanje mozga. Stručnjaci naglašavaju da je bitno i da u starijem životnom dobu održavamo krvni pritisak u granicama normale, da imamo zdravu telesnu težinu.
– Ukoliko koristite lekove uzimajte ih redovno prema uputstvu lekara. Smanjite unos soli i šećera, budite aktivni, redovno spavajte – naglašava dr Wint.
Sa ovim merama predostrožnosti koje se svode na zdrav način života trebalo bi početi u ranijem životnom dobu u 20- toj godini života kako bismo bili zdravi i vitalni i u starijem životnom dobu. Preporuka je da izbegavamo neumerenu konzumaciju alkohola, pušenje, industrije namirnice.