Zašto bol u kolenu ne treba ignorisati

Bol u kolenu svakodnevica je posebno osoba u starijem životnom dobu, ume da bude različitog intenziteta, ali zajedničko mu je da uvek utiče na pokretljivost i kvalitet života. Povrede su uglavnom razlozi ovog bola, koji mogu dodatno da iskomplikuju i nesmotrene navike. Iako se bol u kolenu uglavnom smatra tegobom starijeg životnog doba, od njega pate i fizički aktivne osobe, pa i profesionalni sportisti.

Oprezno sa ovim vežbama

Zahtevne vežbe praćene jakim skokovima, mogu da oštete i izazovu bol u kolenu i kod profesionalnih sportista.  Stručnjaci skreću pažnju da ovakvu vrstu aktivnosti dozirano koristimo posebno posle duže pauze u vežbanju.

– Ukoliko nismo u formi, veliko naprezanje može da dovede do povreda. Na primer, ako posle duže fizičke neaktivnosti želimo da se bavimo trčanjem, savet je da počnemo sa sporijim tempom na kratkim stazama i mekšim površinama. Izbegavajte beton i dugačke relacije – objašnjava ortopedski hirurg dr Eric Grossman NYU Langone Health.

Ortoped dr Daniel Miller Orlando sa Health Jewett Orthopedic Institute upozorava da je bitno da se telo posle duže pauze u vežbanju aklimatizuje i da se postepeno povećava nivo aktivnosti kako bi se izbegle moguće povrede.

Ne ignorišite bol

Bol je u ovom slučaju saveznik koji nam šalje poruku da nešto nije u redu. Ignorisanje bola ili vežbanje i pored povrede verovatno će dovesti do daljih komplikacija.

– Probadajući bol često je znak pogoršanja i mogućnost za dalje oštećenje kolena – kaže dr Miller. Iznenadan, oštar bol, otok ili ograničenost pokreta često su znaci ozbiljnijeg stanja.

– Bol u kolenu može da bude posledica povrede jedne od struktura unutar kolena, kao što je na primer povreda meniskusa ili ligamenta. Bol se javlja i zbog preopterećenosti hrskavice, koja počinje da propada i na kraju dovodi do artritisa – navodi hirurg dr Struan Coleman the Hospital of Special Surgery in New York City.

Zbog svega navedenog potrebno je da se javimo na vreme lekaru i sprečimo dugoročne komplikacije.  Na osnovu fizikalnog pregleda, rendgenskog ili možda i snimka magnetne rezonance, stručnjak će odrediti o čemu se tačno radi i početi, ako je potrebno odgovarajuće lečenje, objašnjava dr Coleman

Ne zanemarujte zagrevanje

Vežbe zagrevanja moraju da budu sastavni deo svakog treninga, na ovaj način ćemo izbeći povrede i dobiti maksimum od svakog treninga. Dr Shawn Anthony profesor sportske medicine na Mount Sinai Health System preporučuje dinamičke vežbe kao što su blagi skokovi, čučnjevi, trčanje u mestu, smatra da su ove vežbe bolje od istezanja kao uvoda u trening.

– Ne smemo da zanemarimo ni ishranu sa dosta antioksidanata i vitamina koji doprinose zdravlju zglobova. Održavanje idealne telesne težine smanjiće pritisak na kolena i umanjiti mogućnost od razvoja osteoartritisa – kaže dr Anthony.

Dr Coleman dodaje da održavanje idealne telesne težine može da bude teško za pacijente koji pate od artritisa i bola u kolenu, što sve ima za posledicu i slabiju fizičku aktivnost.

Preporuka je da tokom vežbanja ne dižemo suviše teške terete, koji mogu da oštete ruke, vrat, ramena, kičmu, noge. Ne bi trebalo da bez odgovarajuće zaštite za koleno klečimo na tvrdoj površini. Trauma ili jak pritisak mogu da dovedu do degeneracije zgloba. Savet stručnjaka jeste i da stalno menjamo set vežbi. Bavljenjem različitim vrstama sporta i promenama ustaljenih načina vežbi možemo da izbegnemo povrede i bol u kolenu. Bitno je i da mišići budu jaki kako bi se izbegle povrede.

Šta ako ipak dobijemo artritis?

U slučaju da je bol u kolenu posledica artritisa pacijenti obično smanje nivo fizičke aktivnosti. Dr Coleman smatra da je ovo pogrešno jer na taj način dalje slabimo mišiće oko kolenskog zgloba i butina.

– Brojne studije pokazuju da dobro dozirana fizička aktivnost može da nam pomogne da očuvamo jačinu mišića nogu i na taj način spreči i mogući bol u kolenu, posebno u početnim fazama artritisa – objašnjava on. Savet je da ovi pacijenti u saradnji sa fizioterapeutom otkriju najbolji vid vežbi, bitno je ipak da nastave da se kreću.

– Zabluda je da pacijenti sa dijagnozom artritisa ne smeju da budu aktivni, bitno je samo da odredite optimalan nivo svoje aktivnosti. Šetnja ili plivanje su neke od aktivnosti primerenih za veliku većinu osoba – zaključuje dr Coleman.