Kada se konzumira iz prirodnog izvora kao što su jabuka ili urme, fruktoza se ne smatra štetnom po zdravlje osobe. Međutim, kada se fruktoza konzumira kao deo kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze putem prerađene hrane kao što su zaslađeni gazirani sokovi i pakovani pekarski proizvodi, onda to može postati zdravstveni problem. Prethodne studije povezuju konzumiranje fruktoze ili kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti, dijabetesa tipa 2, bolesti masne jetre, bolesti bubrega i raka.
– Fruktoza se prirodno nalazi u nekom voću, kao i u nekom povrću i medu. U poslednjih četiri do pet decenija počeli smo da je koristimo kao veštački zaslađivač u prerađenoj hrani, zbog čega su mnogi ljudi izloženi mnogo višim nivoima nego ikada ranije. Zato je važno da znamo kakav uticaj to ima na zdravlje ljudi – kaže dr Gary Patti, profesor hemije, genetike i medicine na Washington University u Sent Luisu.
Dr Patti je stariji autor nove studije, nedavno objavljene u Nature, koja je otkrila da fruktoza u ishrani može podstaći rast tumora na životinjskim modelima melanoma, raka dojke i raka grlića materice. Za ovu studiju, istraživači su koristili životinjski model tumora raka. Tokom studije, životinje su hranjene ishranom bogatom fruktozom.
– Već više od jednog veka dobro je utvrđeno da su ćelije raka zavisne od glukoze. Nas klinici to stalno koristimo. Pacijentima se daje radioaktivni oblik glukoze koji može da se uoči na PET skeniranju. Pošto ćelije raka uzimaju više glukoze od većine drugih zdravih ćelija, one su na slikama osvetljene – kaže dr Patti i dodaje:
Nakon analize, dr Patti i njegov tim otkrili su da jetra u organizmu pretvara fruktozu u vrstu lipida pod nazivom lizofosfatidilholini (LPC), koji su povezani sa upalom.
– Kada jedete preveliku količinu hrane, vaše telo je pretvara u masnoću. To je način na koji vaše telo skladišti energiju. Visok nivo fruktoze u ishrani izaziva sličan proces. Fruktoza se pretvara u prekursor masti u jetri, koji se naziva lipid. Ti lipidi onda mogu hraniti tumor – objašnjava dr Patti i nastavlja:
– Ćelije raka su jedinstvene u odnosu na većinu drugih ćelija u telu jer se brzo dele, što omogućava tumorima da rastu. Da bi se ćelija raka podelila na dve, mora da napravi novi set ćelijskog sadržaja. Za to je potrebno mnogo hranljivih materija, koje na kraju dolaze iz ishrane. Stoga je možemo da pretpostavimo da modifikacije u ishrani mogu uticati na proces rasta tumora.
– Već dugo sumnjamo da određeni dodaci ishrani, kao što su zaslađivači i prerađena hrana, povećavaju rizik od dobijanja raka, ali nikada nismo znali mehanizam. Ovo je jedna od retkih studija koja pruža uvid u mogući mehanizam za fruktozu, koja se nalazi u kukuruznom sirupu, prerađenoj hrani i zaslađivačima, mehanizam koji može da izazove različite vrste raka. Dakle, možda ima istine u činjenici da ljudi moraju da budu veoma oprezni u pogledu upotrebe zaslađivača ili šećera koji nisu iz voća i povrća, već se nalaze u prerađenoj hrani – naglašava dr Anton Bilchik, hirurg onkolog, načelnik i direktor Gastrointestinalnog i hepatobilijarnog programa na Institutu za rak u Providence Saint John’s u Santa Moniki, Kalifornija, koji nije bio uključen u istraživanje.
– Fruktoza se nalazi u mnogim prehrambenim proizvodima koje jedemo, a sada imamo ogroman porast broja mladih ljudi kojima je dijagnostikovan određeni karcinom, kao što je kolorektalni, što se povezuje sa prerađenom hranom – nastavio je.
– Trebalo bi da se urade neke kliničke studije kod ljudi koji koriste zaslađivače u odnosu na prirodne šećere da bismo videli da li postoji razlika u raku. Zato mislim da bi bilo najkorisnije da se ovo prenese u klinički svet – zaključio je dr Bilchik.
Jednostavan način, mada nije uvek moguć ili lak, da se izbegnu prekomerne ili manje korisne vrste fruktoze jeste da se jede više namirnica sa prirodnim izvorom fruktoze umesto pakovanih proizvoda, savetuje Monique Richard, magistar i registrovani nutricionista i vlasnica Nutrition-In-Sight.
– Vlakna, vitamini i minerali koji prirodno prate ugljene hidrate, kao što je fruktoza u voću i povrću, manje je verovatno da ćemo previše konzumirati, iako su veličine porcija i dalje važne. Vlakna i hranljive materije takođe su korisni za našu crevnu mikrobiotu, na koju takođe primećujemo da utiče prekomerno konzumiranje fruktoze iz ultra-prerađene hrane.
– Proizvođači hrane vrlo dobro znaju kako da prodaju da bi zaradili novac. Na etiketi može da piše „bez visoko fruktoznog kukuruznog sirupa”, ali proizvod može sadržati isto toliko ili više fruktoze, glukoze ili saharoze (stoni šećer), da pomenemo samo neke. Ovo se često viđa u krekerima, kolačićima, bezalkoholnim gaziranim pićima i sokovima – upozorava ona.
– S druge strane, nema razloga da budete opsesivni i da nikada ne uključujete ove stavke, naročito kada su praznici. Ali treba znati koliko, koliko često i ne treba pravu hranu zameniti ovim stvarima, jer je to najvažnije za naše svakodnevne obrasce ishrane i uživanje u životu – savetuje Richard.