„Gojim se, a ništa ne jedem“, doktor otkriva najčešće zablude o metabolizmu

Metabolizam obuhvata sve hemijske procese u živom organizmu radi održavanja života i tela u funkciji. Ti procesi su pretvaranje hrane u energiju, rast, obnova ćelija

Neki kilogram viška skoro je neizbežan u srednjem životnom dobu. Često kažemo da „skoro ništa ne jedemo, a opet se gojimo“ i za sve krivimo metabolizam. Stručnjaci kažu da je ova pretpostavka samo delimično tačna. Metabolizam se ne „urušava“ neizbežno sa starenjem, već ostaje stabilan decenijama i samo se blago usporava posle 60. godine života. Starenje utiče na metabolizam, ali i životne navike imaju bitnu ulogu u kreiranju telesne težine.

Šta je metabolizam?

Preporučujemo

Metabolizam se usporava u starijem životnom dobu, ali nije jedini razlog za povećanje telesne težine.

- Metabolizam obuhvata sve hemijske procese u živom organizmu radi održavanja života i tela u funkciji. Ti procesi su pretvaranje hrane u energiju, rast, obnova ćelija i podrška radu organa. Metabolička stopa je količina energije koju telo koristi kako bi održalo te vitalne procese – kaže dr Matjaš Fehervari, barijatrijski hirurg u Nuffield Health.

Čak i kada mirujemo, telo i dalje radi kako bi srce kucalo, pluća disala i mozak bio aktivan. Ovaj proces se naziva bazalna metabolička stopa (BMR).

Koje su najčešće zablude o metabolizmu?

- Jedan od najvećih mitova jeste da osobe sa „dobrim, brzim“ metabolizmom mogu da jedu šta god žele, a da se ne ugoje. U stvarnosti su male razlike između osoba sa brzim i sporim metabolizmom – tvrdi dr Fehervari.

Česta zabluda je i da je metabolizam jedini faktor koji određuje nečiju telesnu težinu.

- Telesna težina se reguliše kroz mrežu složenih faktora koji se ne odnose samo na sagorevanje kalorija. Bitan je kvalitet ishrane, mišićna masa, san i fizička aktivnost, ali i dublji fiziološki mehanizmi poput promena u protoku žuči, prilagođavanja funkcije i veličine želuca, nervnih (vagalnih) signala i regulacije delovanja crevnih hormona, koji regulišu varenje i rad creva – napominje dr Fehervari. Crevna flora takođe ima bitnu ulogu, jer deluje na to koliko efikasno uzimamo energiju iz hrane, utiče na lučenje žučne kiseline i funkcionisanje metabolizma u celini.

Kako se metabolizam menja sa starenjem?

Metabolizam ne opada pravolinijski, objašnjava dr Fehervari i dodaje da je velika studija objavljena u časopisu Science 2021. godine obuhvatila više od 6.000 osoba i pokazala da je potrošnja energije najveća u ranom detinjstvu, a zatim postepeno opada do 20. godine.

- Od 20. do 60. godine metabolička stopa je iznenađujuće stabilna, jer se prilagođava veličini i sastavu tela. Posle 60. godine života dolazi do sporog, ali primetnog pada – kaže doktor.

Posle 60. godine metabolička stopa obično opada za oko 0,7 odsto godišnje. Glavni razlozi su gubitak mišićne mase (sarkopenija), smanjena fizička aktivnost i suptilne hormonske promene, poput nižeg nivoa hormona rasta i polnih hormona. Efikasnost mitohondrija, svojevrsne „energetske fabrike“ ćelija, takođe može blago da opadne sa godinama. Nije da telo zaboravi kako da sagoreva energiju, već jednostavno postaje manje efikasno u tome, precizira dr Fehervari.

Kako način života deluje na metabolizam?

Određene životne navike mogu da ojačaju ili uspore metaboličku funkciju:

Niska mišićna masa ili neaktivnost dovode do toga da mišićno tkivo sagoreva više energije nego masnoće, čak i u stanju mirovanja.

Drastične dijete, praćene strogim ograničenjem kalorija, mogu privremeno da uspore metaboličku stopu.

Nekvalitetan san utiče na hormone kao što su leptin (hormon sitosti) i grelin (hormon gladi).

Hronični stres može da povisi nivo hormona kortizola i podstakne taloženje masnoća.

Pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola mogu da naruše ćelijski metabolizam i hormonalnu ravnotežu – naglašava dr Fehervari.

Da li možemo da „ubrzamo“ metabolizam?

Ne postoji magična pilula ili brza metoda, kaže Fehervari. Moguće je privremeno povećanje potrošnje energije posle fizičke aktivnosti, vežbanja ili uz kofein, ali to su skromni efekti, objašnjava doktor.

- Najefikasniji, naučno potvrđen način da metabolizam bude što duže dobar jeste očuvanje mišićne mase i fizička aktivnost tokom čitavog života – jasan je dr Fehervari.

Kako da metabolizam dobro funkcioniše i u starijoj životnoj dobi?

Preporuka je da budemo fizički aktivni. Mišiće može da sačuva kombinacija aerobne aktivnosti poput brzog hodanja ili vožnje bicikla sa vežbama snage. Bitan je adekvatan unos proteina, posebno u kasnijem životnom dobu, jer proteini obnavljaju mišiće i sprečavaju sarkopeniju.

Savet dr Fehervarija je da se klonimo ekstremnih dijeta, dovoljno spavamo i kontrolišemo stres.

- Neophodne su i redovne kontrole zdravlja – loša funkcija štitne žlezde, manjak vitamina D i hormonske neravnoteže mogu da deluju na metabolizam – ističe dr Matjaš Fehervari.