Vreline kriju više opasnosti nego što mislimo: Ovo su najčešća letnja trovanja i kako ih možemo sprečiti

Leto je vreme odmora, putovanja, roštilja, sladoleda i obroka na otvorenom. Međutim, upravo visoke temperature stvaraju idealne uslove za razvoj bakterija, brže kvarenje hrane i češće trovanje. Osim pokvarenih namirnica, tokom letnjih meseci povećava se i rizik od trovanja hemikalijama, alkoholom, pa čak i ugljen-monoksidom. Stručnjaci upozoravaju da se većina ovih situacija može sprečiti ako na vreme prepoznamo opasnost.

Trovanje hranom je ubedljivo najčešće tokom leta

Kada temperatura pređe 30 stepeni, bakterije poput salmonele, Ešerihije koli i stafilokoka razmnožavaju se mnogo brže nego tokom hladnijeg dela godine.

Najveći rizik predstavljaju:

• meso i proizvodi od mesa
• piletina
• jaja
• majonez i salate sa majonezom
• mleko i mlečni proizvodi
• kremasti kolači
• riba i morski plodovi.

Dovoljno je da hrana ostane duže na sobnoj temperaturi ili na suncu kako bi postala pogodna za razmnožavanje bakterija. Posebno su rizični piknici, proslave i roštilji na kojima pripremljena hrana satima stoji van frižidera.

Pravilo dva sata može da spreči ozbiljne probleme

Stručnjaci savetuju da lako kvarljiva hrana ne bi trebalo da stoji na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Kada je spoljašnja temperatura iznad 32 stepena Celzijusa, taj period se skraćuje na samo jedan sat.

Posle toga rizik od razmnožavanja bakterija značajno raste, čak i ako hrana izgleda i miriše potpuno normalno.

Led i voda nisu uvek bezbedni

Na putovanjima, posebno u zemljama sa lošijom kontrolom kvaliteta vode, izvor infekcije može biti upravo led u piću. Ako je napravljen od mikrobiološki neispravne vode, led može sadržati bakterije, viruse ili parazite koji izazivaju proliv, povraćanje i povišenu temperaturu.

Zbog toga se savetuje da se pije flaširana voda i da se izbegava led nepoznatog porekla.

Alkohol i visoke temperature nisu dobra kombinacija

Mnogi ne razmišljaju o tome da alkohol leti deluje drugačije nego zimi. Visoke temperature šire krvne sudove, pojačavaju znojenje i ubrzavaju gubitak tečnosti. Alkohol dodatno podstiče dehidrataciju i može dovesti do naglog pada krvnog pritiska, vrtoglavice, gubitka svesti i toplotnog udara.

Rizik je posebno izražen kod starijih osoba, ljudi koji boluju od bolesti srca i onih koji uzimaju lekove za povišen krvni pritisak ili diuretike.

Trovanja hemikalijama češća su nego što mislimo

Leto je period kada mnogi koriste insekticide, sredstva protiv komaraca, pesticide ili jaka sredstva za čišćenje terasa i dvorišta. Problem nastaje kada se različite hemikalije mešaju ili koriste u zatvorenim i slabo provetrenim prostorijama.

Posebno je opasno mešanje sredstava koja sadrže varikinu i kiseline ili amonijak, jer tada mogu nastati otrovni gasovi koji izazivaju kašalj, otežano disanje, pečenje očiju i ozbiljna oštećenja disajnih puteva.

Oprez i prilikom roštiljanja

Roštilj je sinonim za leto, ali može predstavljati neočekivanu opasnost. Ugljen-monoksid, gas koji nastaje sagorevanjem uglja ili drveta, nema miris ni boju. Ako se roštilj koristi u zatvorenim prostorijama, garažama ili šatorima, može doći do trovanja koje se manifestuje glavoboljom, mučninom, vrtoglavicom, pospanošću i gubitkom svesti.

Roštilj nikada ne bi trebalo koristiti u zatvorenom prostoru.

Ko je u najvećem riziku?

Teže posledice trovanja najčešće imaju:

• mala deca
• starije osobe
• trudnice
• osobe sa oslabljenim imunitetom
• hronični bolesnici.

Kod njih čak i naizgled blago trovanje može veoma brzo dovesti do ozbiljne dehidratacije i potrebe za bolničkim lečenjem.

Pet letnjih namirnica koje najčešće izazivaju trovanje

Nijedna namirnica sama po sebi nije opasna. Problem nastaje kada se ne čuva na odgovarajućoj temperaturi ili predugo stoji van frižidera. Tokom leta posebno treba obratiti pažnju na sledeće namirnice:

1. Salate sa majonezom
Ruska salata, krompir salata ili bilo koja salata koja sadrži majonez, jaja ili pavlaku spada među najrizičnije letnje obroke. Ako nekoliko sati stoje na toplom, postaju idealna podloga za razmnožavanje bakterija.

2. Piletina
Sirova živina često može sadržati bakterije poput salmonele ili kampilobaktera. Zato je važno da bude dobro termički obrađena, ali i da se ne meša sa gotovom hranom kako ne bi došlo do takozvane unakrsne kontaminacije.

3. Mleveno meso i roštilj
Ćevapi, pljeskavice i drugo mleveno meso moraju biti potpuno pečeni. Ako nakon pripreme satima stoje na sobnoj temperaturi, rizik od trovanja značajno raste.

4. Kremasti kolači i mlečni proizvodi
Kolači sa filom od jaja, šlagom ili kremom, kao i mlečni proizvodi koji nisu stalno rashlađeni, lako se kvare tokom vrelih dana. Čak i ako izgledaju potpuno ispravno, mogu sadržati veliki broj bakterija.

5. Isečena lubenica i dinja
Mnogi ne razmišljaju o tome da voće nije potpuno bezbedno samo zato što deluje osvežavajuće. Kada se lubenica ili dinja iseku, njihova unutrašnjost postaje pogodna za razvoj bakterija ako se dugo drže na sobnoj temperaturi. Zato ih nakon sečenja treba što pre staviti u frižider i potrošiti u narednih nekoliko dana.

Kada je vreme da se javite lekaru?

Većina blagih trovanja hranom prolazi za nekoliko dana uz dovoljan unos tečnosti i odmor. Međutim, hitan pregled je potreban ako se jave:

• krv u stolici
• visoka telesna temperatura
• učestalo povraćanje zbog kojeg osoba ne može da zadrži tečnost
• znaci teške dehidratacije, poput izrazite žeđi, suvih usta, malaksalosti ili veoma oskudnog mokrenja
• konfuzija ili gubitak svesti.

Prevencija je i dalje najbolji lek

Većina letnjih trovanja može se sprečiti jednostavnim navikama: pravilnim čuvanjem hrane, redovnim pranjem ruku, izbegavanjem sumnjivih namirnica, dovoljnim unosom tečnosti i pažljivim korišćenjem hemikalija.

Leto bi trebalo da bude vreme uživanja, a ne odlazaka u hitnu pomoć. Nekoliko minuta pažnje prilikom pripreme obroka, putovanja ili roštiljanja često je dovoljno da se izbegnu problemi koji mogu ozbiljno da naruše zdravlje.

(eKlinika.rs)