Lekovi za mršavljenje nisu dovoljni sami po sebi: Nove preporuke za bezbedno lečenje gojaznosti

Lekovi za mršavljenje iz grupe GLP-1 agonista i srodnih terapija poslednjih godina promenili su način lečenja gojaznosti. Mnogi zahvaljujući njima prvi put uspevaju da izgube značajan broj kilograma. Međutim, vodeći evropski stručnjaci sada upozoravaju da uspeh terapije ne zavisi samo od leka. Bez pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i stručnog praćenja može doći do gubitka mišićne mase, nedostatka vitamina i minerala, ali i psiholoških problema koje mnogi ne očekuju.

U zajedničkom dokumentu objavljenom u časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology, Evropsko udruženje za proučavanje gojaznosti (EASO), Evropska federacija udruženja dijetetičara (EFAD) i Evropska koalicija osoba koje žive sa gojaznošću (ECPO) prvi put su objavili zajedničke preporuke za bezbednu primenu ovih lekova.

Lek smanjuje apetit, ali organizmu i dalje trebaju hranljive materije

GLP-1 lekovi deluju tako što smanjuju osećaj gladi i usporavaju pražnjenje želuca, zbog čega ljudi jedu manje i lakše gube telesnu masu. Međutim, upravo zato postoji rizik da organizam ne dobije dovoljno proteina, vitamina, minerala i drugih važnih hranljivih materija.

Stručnjaci naglašavaju da bi osobe koje koriste ove lekove trebalo redovno da sarađuju sa dijetetičarem, koji može da prilagodi način ishrane i pomogne da se spreče nutritivni nedostaci, ali i ublaže česte tegobe poput mučnine, povraćanja ili zatvora.

Ne treba gubiti samo kilograme, već pre svega masno tkivo

Jedna od važnih poruka novog dokumenta jeste da vaga ne govori celu priču. Analize dosadašnjih studija pokazale su da oko četvrtine do gotovo trećine izgubljene telesne mase tokom terapije otpada na nemasnu masu, pre svega mišiće. To može biti posebno problematično kod starijih osoba, koje i inače imaju manje mišićnog tkiva.

Zbog toga stručnjaci preporučuju da cilj ne bude samo gubitak kilograma, već očuvanje mišićne mase. Kada god je moguće, trebalo bi pratiti sastav tela, a ne samo indeks telesne mase (BMI) ili broj na vagi.

Vežbe snage postaju deo terapije

Nova preporuka posebno naglašava značaj fizičke aktivnosti, naročito vežbi snage. Aerobne aktivnosti poput hodanja ili vožnje bicikla doprinose potrošnji energije i zdravlju srca, ali upravo vežbe sa opterećenjem pomažu da se sačuva mišićna masa tokom mršavljenja.

Uz dovoljan unos proteina, ova kombinacija može značajno da smanji neželjeni gubitak mišića.

Mršavljenje menja i psihu

Autori upozoravaju da veliki gubitak telesne težine ne donosi samo fizičke promene. Kod pojedinih ljudi može da utiče i na sliku o sebi, samopouzdanje i emocionalno stanje.

Iako mnogi tokom terapije prijavljuju bolje raspoloženje i kvalitet života, osobe koje su ranije imale anksioznost, depresiju ili poremećaje ishrane trebalo bi pažljivo pratiti. Stručnjaci preporučuju da se psihološka procena uradi i pre početka lečenja, kao i da se obrati pažnja na eventualne probleme sa alkoholom ili drugim oblicima zavisnosti.

Gojaznost zahteva dugoročno lečenje

Evropski stručnjaci podsećaju da gojaznost nije pitanje slabe volje, već hronična bolest koja zahteva dugoročan i sveobuhvatan pristup. Zbog toga lekovi ne bi trebalo da budu jedina terapija. Najbolji rezultati postižu se kada se kombinuju sa pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, promenom životnih navika i kontinuiranom podrškom zdravstvenih radnika.

Autori ističu da je potrebno i više istraživanja kako bi se bolje razumelo kako ovi lekovi dugoročno utiču na mišiće, kosti, nutritivni status i mentalno zdravlje, ali i kako da se terapija učini što bezbednijom i efikasnijom za različite grupe pacijenata.

Poruka novog evropskog konsenzusa je jasna: savremeni lekovi predstavljaju veliki napredak u lečenju gojaznosti, ali najbolji rezultati postižu se tek kada su deo sveobuhvatnog plana lečenja, a ne jedino rešenje.

(eKlinika.rs)