Nije važno samo koliko dugo sedimo već i šta tada radimo: Jedna česta navika povezana je sa promenama u mozgu

Godinama slušamo da predugo sedenje nije dobro za zdravlje. Međutim, novo istraživanje pokazuje da mozgu možda nije svejedno ni šta radimo dok sedimo. Višesatno gledanje televizije u srednjim godinama povezano je sa manjim volumenom pojedinih moždanih struktura i izraženijim promenama u beloj masi više od dve decenije kasnije.

Zanimljivo je da ista povezanost nije pronađena kod ljudi koji su dugo sedeli na poslu. To ne znači da je celodnevno sedenje za radnim stolom zdravo, već ukazuje na mogućnost da mentalno angažovanje tokom sedenja može imati drugačiji odnos sa zdravljem mozga od pasivnog gledanja televizije.

Šta su pokazali snimci mozga

U studiji objavljenoj u stručnom časopisu Alzheimer’s & Dementia analizirani su podaci približno 1.700 ljudi, prosečne starosti 53 godine. Oni su se između 1987. i 1989. uključili u veliku američku studiju ARIC, koja decenijama prati kardiovaskularno zdravlje i zdravlje mozga. Učesnici su naveli koliko često u slobodno vreme gledaju televiziju, birajući odgovore od „nikada ili retko“ do „veoma često“. Takođe su odgovarali koliko vremena tokom radnog dana provode sedeći.

Više od 20 godina kasnije urađena im jemagnetna rezonanca mozga. U poređenju sa osobama koje su televiziju gledale retko ili nikada, učesnici koji su naveli da je gledaju veoma često imali su manji volumen pojedinih regija povezanih sa pamćenjem, kao i manje frontalne i potiljačne režnjeve. Frontalni režnjevi učestvuju u planiranju, odlučivanju, kontroli ponašanja i drugim izvršnim funkcijama, dok su potiljačni režnjevi prvenstveno zaduženi za obradu vizuelnih informacija.

Uočene su i promene u beloj masi

Kod ljudi koji su često gledali televiziju zabeležen je i veći obim takozvanih hiperintenziteta bele mase. Reč je o promenama koje se vide na snimcima magnetne rezonance, a najčešće su povezane sa oštećenjem sitnih krvnih sudova mozga. Takve promene postaju učestalije sa godinama, ali se povezuju i sa hipertenzijom, moždanim udarom, sporijom obradom informacija, slabljenjem kognitivnih sposobnosti i većim rizikom od razvoja demencije.

Razlike su ostale prisutne i kada su istraživači u analizu uključili fizičku aktivnost, dijabetes, indeks telesne mase, pušenje i konzumiranje alkohola

Zašto sedenje na poslu nije pokazalo isti obrazac

Posebno iznenađenje bilo je to što ljudi koji su mnogo sedeli na poslu nisu imali iste nalaze. Naprotiv, kod njih su zabeleženi veći frontalni i potiljačni režnjevi i manje promena u beloj masi. Autori pretpostavljaju da bi jedno od objašnjenja moglo da bude to što mnogi poslovi koji se obavljaju sedeći podrazumevaju čitanje, rešavanje problema, komunikaciju, planiranje i donošenje odluka. Mozak tada nije pasivan, iako se telo ne kreće.

Ipak, ovaj rezultat treba oprezno tumačiti. Na nalaze su mogli da utiču obrazovanje, vrsta posla, prihodi, zdravstveno stanje i druge životne navike koje nisu mogle u potpunosti da budu obuhvaćene analizom.

Da li gledanje televizije zaista može da „smanji“ mozak

Studija ne daje osnov da se tvrdi da gledanje televizije direktno dovodi do propadanja moždanog tkiva ili demencije. Učesnici su sami procenjivali koliko često gledaju televiziju, bez preciznog merenja broja sati, a na početku praćenja nije im urađena magnetna rezonanca. Zbog toga istraživači ne mogu pouzdano da utvrde da li su se promene razvile tokom narednih decenija niti da isključe mogućnost da su ljudi sa određenim zdravstvenim ili kognitivnim osobinama od početka bili skloniji češćem gledanju televizije.

Studija je pokazala i da su uočene povezanosti bile izraženije kod muškaraca, ali će biti potrebna dodatna istraživanja da bi se objasnilo zbog čega.

Televizor ne moramo izbaciti, ali pasivno vreme možemo prekinuti

Nema razloga da se omiljena serija ili film proglase neprijateljima mozga. Problem bi pre mogao da bude u dugim periodima pasivnosti, naročito ako gledanje televizije potiskuje kretanje, razgovor, čitanje, druženje, učenje i druge aktivnosti koje angažuju mozak. Praktično rešenje nije komplikovano: povremeno ustati, prošetati tokom reklama ili između epizoda i deo vremena pred ekranom zameniti čitanjem knjige, društvenim igrama, razgovorom ili drugim mentalno podsticajnim aktivnostima.

Nova saznanja zato ne menjaju samo pitanje koliko dugo sedimo, već otvaraju još jedno, možda podjednako važno: šta naš mozak radi dok telo miruje.

(eKlinika.rs)