Pojava magle pojačava subjektivni osećaj hladnoće Foto: Shutterstock
Pojava magle može štetno da utiče na pojedince koji pate od određenih hroničnih zdravstvenih tegoba, dok zdrav pojedinac ne bi trebalo da oseća poteškoće pri disanju kada se u vazduhu skupi gusta vodena para. Većina, međutim, primećuje izvesne poteškoće pri disanju kad je magla, a o tome da li je ovo dovoljan razlog za zabrinutost i sumnju da sa plućima ili drugim disajnim organima nešto nije uredu, razgovarali smo za eKliniku sa pulmologom dr Tatjanom Radosavljević.
– Uticaj same magle na zdravog pojedinca u uslovima kada ona nije pomešana sa aero-zagađenjem nije značajan. Ona može da pojača subjektivni osećaj hladnoće, ali ne može da utiče na osećaj nedostatka vazduha – kaže dr Radosavljević.
Nasuprot tome, kod osoba koje boluju od nekih hroničnih bolesti ona može da podstakne izvesne probleme prilikom disanja.
– Kod onih koji pate od hronične opstruktivne bolesti pluća ili bronhijalne astme, magla može da dovede do značajnih tegoba, poput sužavanja bronhija, osećaja nedostatka vazduha, a može da bude i okidač za izražena pogoršanja ovih bolesti. Ovi pacijenti mogu, čak, i da završe u bolnici zbog takozvanog spazma bronhija, objašnjava dr Radosavljević. Prema njenim rečima, magla štetno utiče i na pacijente sa oboljenjem srca i one sa koronarnom bolešću. Može da dovede do napada angine pektoris, porasta pritiska i slično.
Prema rečima pulmologa, ukoliko, ipak, osećate teskobu pri disanju kad je magla, a prethodno niste imali zdravstvenih problema, ovo nije razlog da se zabrinete. Naime, u velikim gradovima, kao i u industrijskim zonama, magla je najčešće udružena sa aero-zagađenjima, pa dolazi do pojave smoga. Smog, međutim, šteti široj populaciji i može da uzrokuje određene zdravstvene tegobe i kod zdravih pojedinaca.
Posebno zimi, zbog loženja, u vazduhu dolazi do povećane koncentracije sumpor-dioksida, pa oksidacijom i drugim procesima i do pojave sumporne kiseline, ali i drugih supstanci koje u vazduh dospevaju iz drugih izvora. Ova jedinjenja zajedno sa maglom formiraju smog, koji je veoma štetan po zdravlje opšte populacije.
– Kada se udruže magla i aero-zagađenje, nastaju takozvane „kisele magle“. Sa vodenim kapljicama sumpor-dioksid i azot-oksid naprave jake kiseline: sumpornu i azotnu, koje se raspršuju i kod zdravih osoba dovode do suzenja očiju, curenja nosa i koje mogu ozbiljno da pojačaju bronhoopstrukciju kod pacijenata – kaže dr Tatjana Radosavljević.
Ukoliko je koncentracija ovih jedinjenja u vazduhu prevelika, a smog se zadrži dovoljno dugo, pulmolog kaže da ova pojava može da bude opasna i po život. Tako je 1952. godine u Londonu čak više hiljada ljudi za šest dana londonskih „kiselih magli“ umrlo od posledica oštećenja vitalni organa.
– Magla i smog zajedno mogu da dovedu do spazma bronhija i upornog kašlja. Ova reakcija slična je onoj do koje dolazi, recimo, usled trovanju jakim hemijskim sredstvima za čišćenje. Javlja se kašalj, kijanje, oči suze i peku... Kod hroničnih plućnih bolesnika ovo može da izazove izrazita pogoršanja stanja, koja mogu da zahtevaju primenu intenzivne terapije – objašnjava dr Radosavljević.
Prema njenim rečima, kada su prisutni i magla i smog, ne treba bez preke potrebe izlaziti napolje, što se naročito odnosi na decu, trudnice, starije osobe i hronične plućne i srčane bolesnike. Od ove pojave, kako kaže, nema prave zaštite, a maske koje se mogu naći u široj prodaji ne štite od ovih zagađenja.
– Bolesnici sa bronhijalnom astmom i hroničnom opstruktivnom bolešču pluća i sami znaju da ne treba da izlaze za vreme magle. Za sve osobe, i za zdrave, kao i za one sa hroničnim bolestima, važi da ne treba često da provetravaju prostorije dok su prisutni magla i smog. Nažalost,od ovakvih situacija šite samo prave nano maske, odjašnjava d Radosavljević.
Kako kaže, poželjno je izbegavati fizičke aktivnosti na otvorenom, pa ne treba, recimo, džogirati po magli, jer se na taj način u većoj količini mogu udahnuti kiseline prisutne u vazduhu.