Hormone proizvode žlezde sa unutrašnjim lučenjem, koje čine endokrini sistem Foto: Shutterstock
Imamo sklonost da o određenim životnim periodima, poput puberteta, trudnoće i prelaska u menopauzu, razmišljamo kao o „hormonskom haosu“, ali istina je da hormoni svakodnevno utiču na zdravlje našeg tela i uma, ne samo u tim specifičnim fazama. Hormoni su zaduženi za brojne emocije, od osećaja sreće, do besa, odnosno ljutnje.
Hormoni su posebne hemikalije koje putuju kroz krvotok. Prema rečima dr Rendija Hatera Epštajna, autora knjige „Uzbuđeni: Istorija hormona i kako kontrolišu gotovo sve“, hormone treba shvatiti kao bežični internet u telu. Oni prenose poruke iz žlezda sa unutrašnjim lučenjem, gde se i proizvode, do ćelija u različitim delovima tela. Ove hemijske poruke pomažu da se „uključe“ ili „isključe“ ćelijski procesi koji kontrolišu apetit, rast, stres, šećer u krvi, cikluse spavanja, seksualni nagon i seksualnu funkciju i još mnogo toga.
Termin „hormonalni“ postao je sinonim za „ćudljiv“. Iako utiču na raspoloženje, hormoni čine i mnogo više od toga. Jedete, dišete, volite… a hormoni pomažu u svemu. Svi hormoni su na neki način uključeni u većinu telesnih funkcija, od osnovnih, kao što su glad i puls, do složenih, poput reprodukcije i osećanja.
Neurotransmiteri su hormoni koji pomažu mozgu da komunicira sa ostatkom tela. Neki hormoni, poput serotonina i dopamina, takođe funkcionišu kao neurotransmiteri. To su hemikalije koje prenose poruke između nervnih ćelija u mozgu i od neurona do mišića. Pomažu u koordinaciji pokreta i kontrolišu raspoloženje i spoznaju.
Hormone proizvode žlezde sa unutrašnjim lučenjem, koje čine endokrini sistem. Glavne žlezde u telu koje luče hormone su hipofiza, hipotalamus, timus, nadbubrežne žlezde, pankreas, štitna žlezda, jajnici i testisi. Endokrinolozi pomažu u dijagnozi i lečenju zdravstvenih problema povezanih sa hormonima. Budući da su oni veoma važni za pravilno funkcionisanje, čak i mali problemi sa ravnotežom hormona mogu da prouzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme. Dijagnostikovanje hormonskog problema može da bude komplikovano, a lečenje obično uključuje više od pukog uzimanja određenog hormona. Endokrini sistem je složena mreža interakcija. Hormoni međusobno komuniciraju i sa mnogim drugim sistemima tela, uključujući imuni sistem, na načine koje još uvek ne razumemo. Ovo su neki od ključnih hormona i evo šta nam istraživanja pokazuju o njihovoj raznolikoj ulozi u ljudskom organizmu.
Estrogen se ponekad naziva i ženskim polnim hormonom, jer se proizvodi prvenstveno u jajnicima, i igra važnu ulogu u razvoju reproduktivnog sistema žene tokom puberteta. On zapravo predstavlja grupu hormona. Estron, estradiol i estriol su glavni tipovi. Pomaže u regulisanju menstrualnog ciklusa, kao i u trudnoći. I muškarci imaju estrogenske hormone. Nadbubrežne žlezde i masno tkivo kod oba pola izlučuju male količine estrogena. Muško telo takođe stvara estrogen pretvarajući testosteron u estradiol, važan hormon za zdravlje kostiju, i kod muškaraca i kod žena. Estrogen takođe utiče na zdravlje mozga, jetre, srca i kože i pomaže u regulisanju metaboličkih procesa, poput nivoa holesterola.
Testosteron je glavni polni hormon kod muškaraca. Igra važnu ulogu u pubertetu. Odgovoran je za mnoge fizičke karakteristike koje obično smatramo muškim, uključujući dlake na licu i telu, mišićnu masu i dubok glas. Spada u klasu androgena, koje uglavnom proizvode testisi kod muškaraca. Ali, testosteron nije samo muški hormon. Žensko telo takođe proizvodi male količine testosterona u nadbubrežnim žlezdama i jajnicima. Ženama je potrebno malo testosterona u mešavini hormona koji pomaže u održavanju raspoloženja, nivoa energije, seksualnog nagona i drugih telesnih funkcija.
Nivo testosterona opada sa godinama, kako kod muškaraca, tako i kod žena. I muškarci i žene doživljavaju starosni pad testosterona. Kod žena u postmenopauzi, padovi testosterona mogu da prouzrokuju smanjenje seksualnog nagona, dok je kod muškaraca, nizak testosteron u vezi sa gubitkom snage kostiju i mišića, poremećajima spavanja i problemima u postizanju ili održavanju erekcije. Neki muškarci traže dodatnu terapiju testosteronom zbog ovih simptoma, iako mogući dugoročni efekti ovakve terapije nisu poznati.
Kortizol je hormon koji pomaže telu da odgovori na stres. Ponekad se naziva i „hormon stresa“, jer nivo kortizola skoči u telu tokom visokih stresnih situacija kako bi organizmu pružio prirodni podsticaj energije. Ovaj hormon takođe igra glavnu ulogu u metabolizmu, stimulišući jetru da povećava šećer u krvi. Takođe, pomaže procesu pretvaranja hrane u korisnu energiju.
Nadbubrežne žlezde su trouglasti organi koji proizvode i oslobađaju kortizol u krvotok. Postoje dve nadbubrežne žlezde, po jedna na vrhu svakog bubrega. Previše ili premalo kortizola tokom dužeg vremenskog perioda može negativno da utiče na fizičko i mentalno zdravlje.
Termin „nadbubrežni umor“ koristi se poslednjih godina u lekarskoj praksi, pri prodaju suplemenata koji leče mnoštvo simptoma, uključujući umor, bolove u telu, nervozu, probleme sa spavanjem i probavom. Ipak, nema medicinskih dokaza da postoji „umor nadbubrežne žlezde“, kažu stručnjaci, a postoje indicije da dodaci koji se prodaju u svrhu rešavanja tog problema mogu i da naštete zdravlju.
Serotonin je hormon koji je ujedno i neurotransmiter. Poznat je i kao „hormon sreće“ jer igra važnu ulogu u regulisanju raspoloženja, a nizak nivo serotonina u mozgu povezan je sa mentalnim zdravljem. Serotonin je uključen i u funkciju nekoliko različitih sistema organa. Pomaže u regulisanju apetita i probave, zdravlje kostiju i seks. On je preteča melatonina, hemikalije koja je uključena u telesni ciklus spavanja i budnosti. Kao neurotransmiter, serotonin se proizvodi u mozgu, ali naučnici su nedavno ustanovili da i creva, takođe, proizvode serotonin, čemu doprinose „dobre“ crevne bakterije, što ukazuje na važnu ulogu serotonina kad je u pitanju zdravlje sistema za varenje i probavu.
Dopamin je hormon i neurotransmiter koji pomaže u kontroli i koordinaciji kretanja. Zbog toga neki lekovi koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti, poremećaja kretanja, povećavaju nivo dopamina u mozgu. Dopamin je igra glavnu ulogu kad je u pitanju osećaj zadovoljstva. Neki lekovi deluju na dopaminske receptore u mozgu i na taj način pospešuju raspoloženje. Ovaj hormon je uključen i u nekoliko drugih telesnih funkcija. Pomaže u širenju krvnih sudova, povećanju izlučivanja urina i smanjenju proizvodnje insulina, hormona koji učestvuje u regulaciji šećera u krvi, koji se stvara u pankreasu.
Progesteron, poznat i kao „hormon trudnoće“, od velikog je značaja za žene koje pokušavaju da zatrudne. Igra važnu ulogu u započinjanju i održavanju trudnoće, pripremajući matericu da prihvati i „odgoji“ oplođenu jajnu ćeliju. Progesteron proizvode jajnici, a kod trudnica placenta. Ona luči visok nivo hormona tokom trudnoće, zbog čega telo prestaje da ovulira i priprema dojke za stvaranje mleka.