- O hipoglikemiji se govori kada je vrednost šećera u krvi manja od 3.7 mmol/ l. U sličaju da se bolest ne leči, hipoglikemija može dovesti do kome i smrti – kaže prof. dr Georgina Pudar, specijalista interne medicine endokrinolog
Prof. dr Georgina Pudar: Kada govorio o sniženim vrednostima sećera u krvi na hipoglikemiju upozoravaju vrednosti šećera u krvi manje od 3.7 mmol/ l Foto: Shutterstock/Lična arhiva prof. dr Pudar
Pad šećera u krvi (hipoglikemija) nekada je veoma opasno stanje, koje se u najtežim slučajevima može završiti srčanim ili moždanim udarom, pa i letalnim ishodom.
– O hipoglikemiji se govori kada je vrednost šećera u krvi manja od 3.7 mmol/ l. U slučaju da se ovo stanje ne leči, hipoglikemija može dovesti do kome i smrti. Hipoglikemije nastaju zbog poremećene ravnoteže između unosa glukoze, stvaranja/produkcije glukoze od strane jetre i utroška glukoze na periferiji – kaže za portal eKlinika specijalista interne medicine endokrinolog prof. dr Georgina Pudar.
Pad šećera u krvi kod obolelih od dijabetesa najčešće se javlja, kako kaže prof. Pudar, usled prevelike doze lekova koji imaju za cilj snižavanje vrednosti šećera u krvi (oralnih hipoglikemika ili insulina), preskakanja obroka i povećane fizičke aktivnosti.
– Hipoglikemijska stanja mogu da se manifestuju i nezavisno od dijabetesa. Razlikujemo funkcionalne hipoglikemije nastale zbog gladovanja, ubrzane pasaže creva, malapsorpcije, operacije želuca (gastrektomije), stresa ili trauma i organske hipoglikemije koje su posledica povećane sekrecije insulina usled povećanog broja ili tumora ćelija koje proizvode insulin u pankreasu (hiperplazije ili adenoma beta ćelija pankreasa – insulinom) – objašnjava prof. dr Georgina Pudar.
Tokom hipoglikemijskih stanja dolazi do čitavog niza događaja u organizmu, pre svega aktiviranja kontraregulatornih mehanizama i povećane sekrecije hormona stresa, kortizola, kateholamina i glukagona.
– Većina kliničkih simptoma nastaje usled delovanja ovih hormona i smanjenog snabdevanja kiseonikom (hipoksije) određenih tkiva – naglašava prof. Pudar.
Doktorka dodaje da su karakteristike hipoglikemijskih stanja:
Pravovremeno prepoznavanje hipoglikemijskih stanja je neophodno, jer se sve u nekim slučajevima može završiti i moždanim i srčanim udarom sa smrtnim ishodom, upozorava prof. dr Pudar. Kod naglog pada šećera bitno je prepoznati stanje, ali i pružiti prvu pomoć.
– Ukoliko je pacijent svestan i nema poremećaj gutanja, daje mu se hrana bogata ugljenim hidratima (šećer, med, sladak sok, keks, čokolada). U slučaju ozbiljnih hipoglikemija koriste se intravenski-parenteralno hipertoni rastvori glukoze. Kod obolelih od dijabetesa u težim hipoglikemijama primenjuje se davanje glukagona – ističe prof. dr Georgina Pudar.
U situaciji kada je pad šećera u krvi, hipoglikemija praćena gubitkom svesti, neophodno je da reaguje hitna pomoć kako bi se glukoza primila venski.
Doktorka Pudar dodaje da se hipoglikemija javlja i u nekim drugim stanjima, kao što su oboljenja i poremećaji funkcije nadbubrežne i tireoidne žlezde, neadekvatna ishrana, bubrežna insuficijencija, trudnoća… Dr Pudar skreće pažnju i na to da do pada šećera dolazi usled upotrebe alkoholnih pića.
– Hipoglikemije mogu da se javljaju i pri konzumiranju alkohola, jer on inhibira stvaranje glukoze u jetri – upozorava dr Pudar.
Stručnjaci naglašavaju da se hipoglikemija može sprečiti češćim i manje obilnim obrocima. Savet je da se hrana konzumira najmanje tri puta dnevno.