Dr Boris Šekler: Lečenje reumatskih bolesti je danas moguće i uspešno, ali isključivo pod nadzorom reumatologa, nikako samostalno ili po savetu laika Foto: Youtube prtsc tv Happy / Shuuterstock
Reuma – pod ovaj kratki pojam odomaćen u široj komunikaciji, podvode se reumatske (reumatološke) bolesti. Prvi, nama dostupni tragovi opisa reumatskih bolesti i njihovog lečenja potiču od Hipokrata iz petog veka pre Nove ere. On je opisao giht, reaktivni artritis i još neka druga, tada nedovoljno shvaćena stanja koja su odgovarala današnjem shvatanju reumatizma.
Hipokratovi sledbenici su u prvom veku pre Nove ere shvatili da je „reuma tečnost na mestima zapaljenja“. Primetili su takođe da kora vrbe i jablana (preteče današnjih salicilata) povoljno utiču na zapaljenje.
– Sa današnjeg aspekta gledanja na reumatske bolesti, sva istraživanja ukazuju da su one među najčešćim hroničnim bolestima. U opštoj populaciji, od 10 do 20 odsto stanovništva ima reumatske tegobe. Degenerativne reumatske bolesti čine polovinu hroničnih bolesti kod osoba starijih od 65 godina, a oko 20 odsto žena starijih od 50 godina ima frakturu neke od kostiju lokomotornog sistema, zbog osteoporoze – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Boris Šekler, specijalista interne medicine, subspecijalista reumatologije i kliničke imunologije.
Kako navodi sagovornik našeg portala, reumatske bolesti se danas klasifikuju na sledeći način:
Dr Boris Šekler napominje i da reumatolozi u svom radu često traže i dobijaju saradnju lekara drugih specijalnosti, upravo zbog multisistemskog karaktera većine reumatskih oboljenja.
– Razlozi za upućivanje bolesnika reumatologu su značajni bolovi i otoci lokomotornog sistema (na koži i organima za kretanje), uz često normalne laboratorijske analize. Dešava se učestalo i da su laboratorijske analize pozitivne, da simptomi i znaci ne ispunjavaju kriterijume za neku specifičnu reumatsku bolest, a ni simptomi ni znaci bolesti nisu u skladu sa objektivnim nalazom, laboratorijskim i drugim ispitivanjima. Nejasni simptomi i znaci kao što su kožne promene, groznica, uvećanje limfnih žlezda, anemija, slabost, gubitak telesne težine, gubitak apetita i druge tegobe, apsolutno zahtevaju pregled reumatologa – naglašava sagovornik eKlinika portala.
– Kada je reč o degenerativnom reumatizmu, treba imati na umu da je to normalni patofiziološki proces koji ide sa godinama, brže ili sporije. Najčešće su zahvaćeni kukovi, kolena, kičmeni stub, ali često se proces definiše i kao generalizovana osteoartroza. Jedna bitna odlika karakteriše bol u ovoj kategoriji reumatizma, a to je da se pojačava pri fizičkoj aktivnosti – navodi dr Šekler.
U vanzglobnom reumatizmu, dodaje reumatolog, reumatskim procesom zahvaćene su okolozglobne strukture i veze (tetive, burze, fascije…). To, prema njegovim rečima, dodatno otežava i ovako oštećenu funkciju zgloba.
Dr Boriš Šekler objašnjava da zapaljenske reumatske bolesti karakteriše pre svega njihov sistemski i progresivni karakter. Najčešće se u praksi sreću reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, Sjogrenov sindrom, sistemska skleroza (u grupi najtežih i sa najlošijom prognozom), zapaljenske bolesti mišića i kože (dermatopolimiozitis). Ono što je široj javnosti nepoznato (pa čak i medicinskoj) jesu vaskulitisni sindromi, odnosno autoimune upale krvnih sudova, pojašnjava reumatolog i dodaje:
– Neke od karakteristika ovih bolesti su genetska predispozicija, zahvatanje svih sistema i organa, raznolikost simptoma, uvek prisutni pokazatelji zapaljenja. Češće oboljevaju žene i starije osobe. Odlikuje ih i prisustvo imunoseroloških obeležja (autoantitela), ali i pozitivan efekat antizapaljenske i imunosupresivne terapije. U svojim težim formama, zapaljenske reumatske bolesti direktno ugrožavaju život bolesnika.
Doktor naglašava i da treba naglasiti i jednu veoma bitnu razliku kod bola u zapaljenskim reumatskim bolestima u odnosu na bol kod degenerativnih. Naime, u slučaju zapaljenskih, bol se smiruje pri fizičkoj aktivnosti i pacijentu bude bolje kada se fizički pokrene.
– U zapaljenske reumatske bolesti spadaju i metaboličke, jer one u krajnjoj instanci dovode do zapaljenja (osteoporoza, giht, pseudogiht, ohronozna spondiloartropatija…). Infekcijske reumatske zapaljenske bolesti se odnose na artritise. Izazivaju ih svi poznati mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice, paraziti). Treba imati na umu da se one teško leče zbog anatomskih karakteristika zglobova, gde je dostupnost sistemski datih lekova mala – konstatuje dr Boris Šekler.
Iz svega navedenog, može se zaključiti da su reumatske bolesti široko zastupljene u opštoj populaciji, od onih uslovno rečeno bezazlenih, do onih koje ugrožavaju osnovne životne funkcije, pa i život obolelog.
– Postoje i kombinovane sistemske autoimune bolesti. Tada se simptomi i laboratorijske analize preklapaju i nije moguće definisati osnovnu bolest. Pored medicinske problematike lečenja ovih pacijenata, tu su i drugi aspekti, na primer skupa dijagnostika, ali i skupo, dugotrajno, često i doživotno lečenje. Za dijagnostiku i lečenje u zemljama koje vode o tome preciznu evidenciju, odvaja se oko 2 odsto nacionalnog dohotka – navodi sagovornik našeg portala.
– Reumatske bolesti su ozbiljan zdravstveni problem i zahtevaju isključivo dijagnostiku reumatologa. Treba zaboraviti na ranije uvreženo mišljenje da se od reumatskih bolesti ne umire, ali i da ne mogu da se izleče. Lečenje je danas moguće i uspešno, ali isključivo pod nadzorom reumatologa, nikako samostalno ili po savetu laika – upozorava u razgovoru za naš portal dr Boris Šekler, specijalista interne medicine, subspecijalista reumatologije i kliničke imunologije.
Doktor Šekler iznosi i neke zanimljivosti koje se tiču reumatskih bolesti i njihovog proučavanja kroz istoriju. Naime, u šestom veku Nove ere, ekstrakt divljeg šafrana je počeo da se koristi u lečenju gihta (današnji lek kolhicin). U XV i XVI veku dolazi do daljeg napretka u smislu shvatanja sistemske prirode reumatskih bolesti. Tako tadašnji čuveni lekar Ballonius kaže da „kada je reumatizam u zglobu, zapravo je u celom telu“.
U XIX veku počela je specifičnija diferencijacija reumatskih bolesti. Tada su definisani reumatska groznica, sistemski eritemski lupus, reumatoidni artritis, osteoartroza, ankilozirajući spondilitis i druga oboljenja reumatske prirode.
U srednjem veku, kao zanimljivost može da se izdvoji da je Vagner imao polimiozitis, Kristifor Kolumbo Morbus Reiter, Bendzamin Frenklin giht, Nikolo Paganini syn. Ehlers-Dunlos, a Ogist Renoar reumatidni artritis.