Kako koje srčano oboljenje utiče na ceo organizam

Srčana oboljenja pokrivaju mnogo oblasti, od začepljenih arterija do infekcija. To nije samo jedno, već grupa stanja koja utiču na naše srce i organizam na različite načine. Ona mogu dovesti do problema kao što su srčani i moždani udari, i to je najčešći uzrok smrti i muškaraca i žena u svetu.

Kako srce radi kada je sasvim zdravo

Srce ima dve pretkomore i dve komore. Krv bogata kiseonikom iz pluća teče u levu pretkomoru, a zatim u levu komoru, koja je ispumpava u telo. Krv se vraća u desnu pretkomoru, zatim u desnu komoru, koja je šalje nazad u pluća po kiseonik. Četiri zaliska deluju kao jednosmerna vrata koja vode krv kroz srce. Krv tako cirkuliše ukrug, osim ako ne postoji srčano oboljenje.

Koronarna bolest srca (CHD)

Ovo oboljenje zove se i koronarna arterijska bolest. Ona nastaje kao posledica taloženja plaka ili upale, usled čega dolazi do oštećenja arterija, koje snabdevanju srce krvlju. U početku se ne primećuje, ali vremenom arterije se sužavaju i to ograničava protok krvi do srčanog mišića.

Sa manjim protokom krvi, srce ne dobija kiseonik koji mu je potreban, a to može izazvati bol u grudima, koji se naziva angina, posebno kada vežbamo ili radimo teške i naporne poslove. Takođe može uticati na to koliko dobro srce pumpa, zbog čega ostatku tela takođe nedostaje kiseonik. Bez kiseonika ćelije neće funkcionisati onako kako bi trebalo, a možemo da  ostanemo bez daha ili da se osećamo umornije nego inače. Ako se plak odvoji i potpuno blokira arteriju, nastaje srčani udar.

CHD može različito da utiče na žene i muškarce. Muškarci češće imaju intenzivan bol u grudima. Kod žena može da se javi stezanje ili pritisak u grudima, ali takođe mogu da se osećaju neprijatno, kao kad nam, recimo, obrok ne prija. Veća je verovatnoća da često budu veoma umorne i da imaju kratak dah i mučninu. Ove razlike su verovatno zato što kod žena mogu da se jave blokade u manjim arterijama srca.

Bolest srčanih zalistaka – jedno od srčanih oboljenja

Zalisci koji vode krv kroz srce otvaraju se i zatvaraju sa svakim otkucajem srca. To je ono što čini zvuk otkucaja srca. Na srčane zaliske mogu da utiču tri različita problema:

• Atresija: nema otvora u ventilu, tako da krv ne može da teče.
• Povratni tok: zalistak omogućava da krv ide unazad umesto napred.
• Stenoza: zalisci postaju zadebljali ili kruti ili se sužavaju što otežava prolazak krvi.

Neki ljudi godinama nemaju nikakve simptome, dok se kod drugih javljaju iznenada. U svakom slučaju, često se pogoršavaju. Glavni simptom je šum – šuštanje ili zviždanje između otkucaja srca. Problemi sa zaliscima mogu otežati rad srca i uzrokovati probleme sa protokom krvi, tako da možemo da:

• budemo umorniji nego inače
• imamo kratak dah
• imamo otoke u nogama, stopalima, gležnjevima ili stomaku (ako telo ne može da vrati krv u srce kako bi trebalo)

Aritmija

Možda ste imali osećaj da vam srce treperi ili preskače. To je uzrokovano promenom ritma vašeg srca, koja se zove aritmija, i obično je bezopasna. Otkucaji srca kontrolišu se kratkim električnim impulsima, a manja promena u tim impulsima za rad srca obično nije problem. Ali ozbiljnija aritmija može sprečiti srce da radi kako bi trebalo i izazvati ozbiljne probleme.

Ako dođe do problema sa stvaranjem i provođenjem električnih impulsa u srcu, nastaje srčana aritmija. Srce tada može da radi suviše sporo, previše brzo ili nepravilno. To znači da organi i mišići možda neće dobiti dovoljno kiseonika, pa bi mogli da imamo bol u grudima i vrtoglavicu, a možda se čak i onesvestimo. Ako dođe do potpunog poremećaja srčanog ritma, srce postaje kao želatin: podrhtava i uopšte ne može da pumpa. Ovo se zove fibrilacija i može biti opasna po život.

Kardiomiopatija

Kardiomiopatiju čini grupa bolesti zbog kojih srčani mišić postaje zadebljao, krut ili veći nego obično. Vremenom, srce može da oslabi i da mu postane teže da pumpa krv i održava svoj redovan ritam. Najčešći tip se zove dilatirana kardiomiopatija i nastaje u levoj komori. Kako se pogoršava, komora ne može dobro da pumpa, a krv počinje da se skuplja u srcu.

Kako srčani mišić zadebljava, može ograničiti protok krvi, tako da nam na kraju nedostaje kiseonik. To može da izazove vrtoglavice, nesvestice i kratak dah. Ritam srca takođe može da se promeni, a srce može da treperi, lupa ili počne ubrzano da radi. Bubrezi mogu da reaguju na manje količine krvi zadržavajući više vode i soli nego obično, što može dovesti do otoka u nogama, gležnjevima, stopalima i organima.

Srčana oboljenja zbog infekcije srca

Kao i u drugim delovima tela, klice poput bakterija ili virusa mogu izazvati infekciju u srcu, što se smatra vrstom srčane bolesti. Ponekad se infekcije javljaju sporo, drugi put brzo. Neke prolaze same, dok druge mogu biti opasne po život ako se ne leče.

Simptomi zavise od toga gde je infekcija. Ako je u srčanoj maramici tj. perikardu (kesa koja okružuje srce), može da se javi otok koji uzrokuje bol u grudima. Kod osoba koje imaju zamenski srčani zalistak i on se inficira, klice mogu da se nakupe oko tog područja i odlome se, uzrokujući probleme sa drugim organima u telu. Mogu da se primete neki simptomi koji se dobijaju sa drugim vrstama infekcija i oseti efekti opterećenja na srce, kao što su:

• promene u srčanom ritmu
• groznica
• kratak dah
• umor

Urođene srčane mane

Ovo su srčane mane sa kojima smo rođeni i utiču na to kako krv teče kroz naše srce. One nastaju kada se zidovi, zalisci ili krvni sudovi ne razviju na pravi način pre rođenja. Neki problemi, kao što je rupa u srčanoj komori, lako se rešavaju ili im uopšte nije potreban tretman. Drugima, poput zaliska koji nedostaje, može biti potrebna dugotrajna nega.

Srčane mane obično ne izazivaju bol, ali bez redovnog protoka krvi, telo ne dobija kiseonik koji mu je potreban. To može dovesti do plavičaste kože, kratkog daha i osećaja umora. Mane često otežavaju rad srca, što može da bude razlog za srčanu insuficijenciju – kada je srce preslabo da pumpa krv kako bi trebalo. To može izazvati probleme poput aritmije, problem sa disanjem i vodu u plućima.