Stres može ostaviti mnogo negativnih posledica na naš organizam. Može da nam poremeti ciklus spavanja koji vodi u nesanicu, da se negativno odrazi na naše digestivno zdravlje, da poremeti menstrualni ciklus, pa čak da dovede i do erektilne funkcije muškaraca.
Zbog širokog spektra delovanje na naše telo i remećenja opšteg blagostanja, razumljivo je zašto mnogi postavljaju pitanje – da li zbog stresa možemo fizički loše da se osećamo i da li stres može da oponaša simptome bolesti poput groznice. Mnogo je istraživanja sprovedeno na ovu temu i stručnjaci su pokušali da objasne vezu između povećane telesne temperature i stresa, kao i da li manji ili veći okidači stresa mogu da izazovu groznicu.
– Iako je groznica znak infekcije ili neke druge bolesti, ne postoji istraživanje koje dokazuje bilo kakvu vezu između stresa i porasta telesne temperature – objašnjava dr Donald Ford, lekar porodične medicine sa klinike Cleveland i dodaje da stres može da prouzrokuje neke fiziološke promene poput crvenila, što je površinska promena i nema veze sa podizanjem telesne temperature. Sa njim se slaže i dr Ramiro Jervis, lekar interne medicine, koji ističe da ne postoji nijedna studija koja ukazuje da stres sam po sebi može da izazove groznicu. Dr Jervis navodi da „ako pacijent ima povišenu temperaturu, njegov lekar će najverovatnije tražiti druge uzroke osim stresa, kao na primer infekciju“.
– Ali, iako sam stres možda neće moći direktno da izazove groznicu, on ipak može da nanese ozbiljnu štetu vašem telu, a to indirektno može rezultirati groznicom. Konkretno, ukoliko je osoba pod stresom tokom dužeg vremenskog perioda to može da oslabi ili promeni imunološki sistem tela – objašnjava dr Ford. Takođe, dr Alka Gupta, docent medicine na Weill Cornell Medicine u Njujorku slaže sa njim. On navodi da stres „može depresirati naš imunitet, čineći nas ranjivijim na virusne ili druge infekcije, što zauzvrat može izazvati groznicu.
Kada proguglate na temu „može li stres da izazove groznicu?“ verovatno ćete naleteti na nešto što se naziva „psihogena groznica“. Za psihogenu groznicu se pretpostavlja da je upravo to – groznica izazvana stresom. Međutim, naučnici naglašavaju da je malo istraživanja sprovedeno na temu psihogene groznice koja nije široko prihvaćeno stanje među lekarima. Većina informacija o psihogenoj groznici potiče iz članka objavljenog 2015. godine u časopisu Temperature, koji ga opisuje kao „psihosomatsku bolest povezanu sa stresom, posebno viđenu kod mladih žena“. Autor rada, dr. Takakazu Oka, objašnjava da bi „visoke telesne temperature tela“ nekih ljudi mogle biti rezultat „psihološkog stresa“. Ovde treba napomenuti da „psihogena“ znači ukorenjena u psihološkom poreklu, za razliku od fizičkog.
S obzirom na to da stres nije dovoljno dokumentovan kao zvanični uzrok groznice, verovatno ne biste smeli povećanu telesnu temperaturu da pripisujete stresu bilo koje vrste. Ako imate povišenu temperaturu, zakažite lekarski pregled da biste saznali šta je uzrok tome. Ukoliko se, osim groznice, javljaju i drugi simptomi poput otežanog disanja, ne oklevajte da potražite hitnu pomoć.