Artritis se ne leči samo mirovanjem, tri vrste vežbi mogu da pomognu da zglobovi ne škripe

Artritis je stanje koje zahteva jaku disciplinu i usklađenost između mirovanja i određenog stepena fizičke aktivnosti. Intenzivno vežbanje ili fizička aktivnost mogu da dovedu do progresije bolesti, ali i neaktivnost je veoma štetna. Dugotrajno mirovanje uzrokuje slabljenje mišića, kostiju, razvoj osteoporoze. Sve više je dokaza da fizička aktivnost, primerena stanju pacijenta, može da spreči komplikacije i obezbedi bolju pokretljivost.

Kako da planiramo fizičku aktivnost ako imamo artritis?

Fizička aktivnost se planira u saradnji sa lekarom i fizioterapeutom. Studije su pokazale da dobro osmišljena fizička aktivnost može da umanji simptome bola i ukočenosti zglobova, ojača snagu i izdržljivost mišića, smanji telesnu težinu i omogući kvalitetniji život.

Fizičko vežbanje je, pored odmora i opuštanja, pravilne ishrane, medikamentozne terapije, samo jedan od oblika lečenja artritisa. Terapeut može uputiti pacijenta na pravilne načine korišćenja zglobova, metode za očuvanje energije i ublažavanje bolova.

Tri vrste vežbi kod artritisa

• Vežbe sa opsegom pokreta, poput plesa, pomažu da se očuva fleksibilnost i pokretljivost zglobova, smanji ukočenost.
• Vežbe jačanja i trening sa tegovima mogu osnažiti mišiće i omogućiti dobru podršku zglobovima oštećenim artritisom.
• Vožnja bicikla, aerobne ili vežbe izdržljivosti, obezbediće bolju kardiovaskularnu kondiciju, omogućiti kontrolu telesne težine i tako doprineti lakšoj pokretljivosti.

Kontrola telesne težine posebno je bitna, jer dodatni kilogrami mogu opteretiti zglobove. Pojedine studije navode da aerobne vežbe smanjuju upalne procese u zglobovima.

Kako početi vežbanje?

Većina stručnjaka će preporučiti neki oblik fizičkog vežbanja. Obično se počinje sa lakšim vežbama. Dobar fizioterapeut može savetovati vežbe za ublažavanje bolova i naučiti pacijenta kako pravilno da izvodi vežbe, zaštiti zglobove i sačuva snagu.

Na početku vežbanja bilo bi dobro da pacijenta prati fizioterapeut. Nekada se savetuje da se pre vežbanja na zglobove stave tople obloge, da se pacijent istegne i zagreje. Počinje se s vežbama sa malim tegovima, posle fizičke aktivnosti savetuje se primena hladnih obloga. Postepeno se prelazi na aerobne vežbe, a ceo proces prilagođava se rezultatima vežbanja. Artritis je stanje koje zahteva mirovanje, ako zglobovi postanu bolni, crveni, topli na dodir. Savet je da svaki pacijent pronađe vežbe koje mu najviše odgovaraju.

Koliko često pacijenti sa artritisom treba da vežbaju?

Lagane vežbe raspona pokreta mogu se praktikovati svakodnevno, ili na svaki drugi dan. Savet je da se vežbe za jačanje rade svaki drugi dan, ako nema simptoma bola i otoka u zglobovima. Vežbe izdržljivosti preporučuju se tri puta nedeljno, u trajanju 20 do 30 minuta, osim u slučajevima jakih bolova.

Postoji mnogo oblika artritisa, ali smatra se da najviše koristi od fizičke aktivnosti mogu da imaju pacijenti sa reumatoidnim artritisom, spondiloartropatijom, lupusom, fibromijalgijom. Oblik fizičkog vežbanja prilagođava se tipu artritisa, ne odgovaraju sve vežbe u istoj meri svim pacijentima. Bitno je i da se vežbe pravilno izvode kako ne bi došlo do bolova, upale mišića i zglobova. U slučaju upale, zglobovi se ne smeju nikako istezati kako ne bi došlo do povrede ligamenata, tetiva i još većeg oštećenja.