Dislipidemija je stanje koje se definiše kao visok ili nizak nivo lipida u krvi, odnosno odstupanje od referentnih vrednosti. Lipidi (masti) su značajna gradivna energetska jedinjenja neophodna našem telu za normalno odvijanje brojnih funkcija. U njih, pored ostalih, spadaju holesterol i trigliceridi.
Kako unosimo lipide u telo i koliko je dislipidemija česta
Svega oko 5 odsto lipida se u našoj krvi nalazi u slobodnom obliku. Unosimo ih hranom, iz koje se procesom varenja sintetišu u organizmu, stvarajući energiju. Najvažniji oblici lipida su holesterol, trigliceridi, masne kiseline i fosfolipidi. Ukoliko se hranimo uravnoteženo i imamo zdrave životne navike, trebalo bi da se nivo lipida reguliše bez dodataka i suplemenata. Međutim, odstupanje od propisanih nivoa ukazuje na veliki broj oboljenja, od kojih su neka i najkarakterističnija za današnju svetsku populaciju.
Nekima, a to nije mali broj, ipak će biti potrebne redovne kontrole i lekovi da bi se sprečili veliki zdravstveni problemi koje dislipidemija, svaki abnormalni nivo lipida u krvi, može da izazove.
Dislipidemija i najčešći poremećaji nivoa lipida
Iako ovaj termin opisuje širok spektar stanja, najčešći oblici dislipidemije su:
- visok nivo lipoproteina niske gustine (LDL) ili loš holesterol
- nizak nivo lipoproteina visoke gustine (HDL) ili dobar holesterol
- visoki nivoi triglicerida
- visok ukupni holesterol, što se odnosi na visoke nivoe LDL i triglicerida
Kako su lipidi ili masti važna gradivna jedinjenja krvi koja obezbeđuju energiju svakoj ćeliji, jasna je njihova izuzetno važna uloga u telu. Lipidi u odnosu ulogu i rizike podrazumevaju:
- LDL holesterol (smatra se lošim jer može da izazove stvaranje plakova u krvnim sudovima)
- HDL holesterol (smatra se dobrim jer može pomoći u uklanjanju LDL/lošeg holesterola iz krvi)
- trigliceridi (razvijaju kada se kalorije ne sagorevaju odmah i skladište se u kao masti ćelijama).
Dislipidemija i ateroskleroza
Zdravi nivoi lipida u krvi prirodno variraju od osobe do osobe. Međutim, ljudi sa visokim nivoom LDL i triglicerida ili veoma niskim nivoom HDL holesterola obično imaju veći rizik od razvoja ateroskleroze. Do ateroskleroze dolazi kada se masne, tvrde naslage koje nazivamo plakovi nakupljaju i talože u krvnim sudovima, što otežava protok krvi.
S vremenom, plakovi ostaju nataloženi na zidovima krvnih sudova i uzrokuju prvenstveno velike probleme sa cirkulacijom. Posledično, može da dođe do ozbiljnih stanja kakva su srčani ili moždani udari, ali i do gojaznosti, dijabetesa i niza drugih bolesti.
Simptomi dislipidemije
Osim ako nije u ozbiljnoj fazi, većina ljudi sa dislipidemijom nije ni svesna da je ima. Lekar će obično dijagnostikovati dislipidemiju tokom rutinskih analiza krvne slike ili ciljanih testova zbog sumnje na neke druge bolesti. Teška ili nelečena dislipidemija može dovesti i do bolesti koronarnih ili perifernih arterija. Obe bolesti su potencijalno životno ugrožavajuće jer mogu da razultiraju srčanim i moždanim udarom. Uobičajeni simptomi ovih stanja su:
- bol u nogama (posebno kada hodamo ili stojimo)
- bol u grudima
- stezanje ili pritisak u grudima i kratak dah
- bol, stezanje i pritisak u vratu, vilici, ramenima i leđima
- loše varenje i gorušica
- problemi sa spavanjem i dnevna iscrpljenost
- vrtoglavica
- lupanje srca
- hladan znoj
- povraćanje i mučnina
- oticanje nogu, zglobova, stopala, stomaka i vena na vratu
- nesvestica.
Ovi simptomi se mogu pogoršati tokom fizičke aktivnosti ili pojačanog stresa, ali i poboljšati se kada se odmaramo. Svako ko oseti jak bol u grudima, vrtoglavicu i nesvesticu ili probleme sa disanjem, obavezno treba da zatraži hitnu lekarsku pomoć.
Vrste dislipidemije i faktori rizika
Dislipidemija se na osnovu uzroka može kategorisati u dve vrste i to su:
- primarna dislipidemija (izazivaju je pre svega genetski faktori)
- sekundarna dislipidemija (uzrokovana faktorima načina života, medicinskim stanjima ili bolestima koja ometaju nivo lipida u krvi tokom vremena, u koja spadaju i gojaznost, dijabetes, hipotiroidizam, alkoholizam, sindrom policističnih jajnika, Kušingov sindrom, zapaljenske bolesti creva, teške infekcije kao što je HIV, aneurizma abdominalne aorte.
Što se tiče faktora rizika za oba tipa dislipidemije, poznato je da ih ima više, a najčešći su: rizika uključuju:
- gojaznost
- sedentarni način života
- nedostatak redovne fizičke aktivnosti
- upotreba alkohola
- upotreba duvana
- upotreba ilegalnih ili nedozvoljenih droga
- polno prenosive infekcije
- dijabetes tipa 2
- hipotiroidizam
- hronične bolesti bubrega ili jetre
- način ishrane i varenje
- starija životna dob
- ishrana bogata zasićenim i trans mastima
- porodična istorija dislipidemije
- pol (žene su sklonije poremećaju nivoa lipida zbog menopauze).
Lečenje, prevencija, metode samopomoći i smanjenja rizika
Lečenje dislipidemije obično podrazumeva uzimanje lekova, kako bi se spustili, odnosno regulisali nivoi triglicerida i LDL holesterola. Međutim, terapije mogu da variraju, u zavisnosti od osnovnog uzroka dislipidemije i koji je stadijum. Visok holesterol se obično leči statinima, a ako oni ne uspeju u regulaciji nivoa, mogu se propisati dodatni lekovi. Promena načina života i suplementi uz konsultaciju sa stručnim licem umnogome će pomoći da se ravnoteža uspostavi.
Prirodni načini regulacije nivoa lipida uključuju:
- smanjenje potrošnje nezdravih masti
- redovno vežbanje
- održavanje zdrave telesne težine uz gubitak kilograma ako je potrebno
- smanjenje ili izbegavanje konzumiranja alkohola
- odvikavanje od pušenja
- izbegavanje sedenja u dužem vremenskom periodu
- pojačan unos polinezasićenih masti, kao što su one koje se nalaze u orašastim plodovima, semenkama, mahunarkama, ribi, celim žitaricama i maslinovom ulju
- uzimanje omega-3 masnih kiselina prvenstveno iz ishrane
- jesti namirnice sa biljnim dijetetskim vlaknima
- spavati najmanje 6-8 sati noću
- unositi dovoljno tečnosti, prvenstveno vode.
Ljudi koji imaju tešku dislipidemiju, moraju da se pridržavaju propisanog terapijskog režima, uz zdravije životne navike.
