Vežbanje je „gorivo za mozak“ – posebno zbog koncentracije i pamćenja

Naučno je dokazano da su određene intelektualne sposobnosti sve bolje i bolje ukoliko redovno vežbamo, bar 30 minuta dnevno

Vežbanje i fizička aktivnost imaju ogroman, višestruki uticaj na mozak, kako kratkoročno tako i dugoročno. Naučno je dokazano da određene intelektualne sposobnosti rastu ukoliko redovno, i u određenom vremenskom intervalu vežbamo. Zbog toga se i kaže da je vežbanje “gorivo” za mozak jer podstiče rast novih ćelija, jača postojeće veze, poboljšava raspoloženje i čuva mentalno zdravlje.

Vežbanje je kao gorivo jer snabdeva mozak kiseonikom i hranljivim materijama

Preporučujemo

Vežbanje se smatra gorivom za mozak jer poboljšava protok krvi, snabdeva mozak kiseonikom i  hranljivim materijama, stimuliše oslobađanje faktora rasta i neurotrofičnih proteina koji podržavaju zdravlje moždanih ćelija i povećava proizvodnju endorfina koji poboljšava  raspoloženje, na primer. Ovi kombinovani efekti ujedno poboljšavaju kognitivne funkcije kao što su pamćenje i koncentracija, podstiču razvoj novih moždanih ćelija, smanjuju stres i simptome anksioznosti i depresije i štite od kognitivnog pada koje dolazi sa starenjem.

Koje su prednosti vežbanja na kognitivne funkcije?

1. Vežbanje nam pomaže da se fokusiramo

Retko ko od nas proverava moždane funkcije osim ako lekar ne posumnja da imamo moždane probleme poput epilepsije ili Alchajmerove bolesti. Elektroencefalografijom (EEG) je moguće utvrditi sposobnost fokusiranja i obraćanja pažnje. Ustanovljeno je da ove sposobnosti rastu nakon intenzivnog vežbanja i ovo stanje se ne menja nakon statičnih vežbi, koliko pomoću aerobnih, poput laganog džoginga ili vožnje biciklom.

2. Poboljšava pamćenje

Aerobne vežbe poput hodanja i trčanja, ali i obavljanje nekih svakodnevnih aktivnosti koje podrazumevaju fizički rad, brisanje prozora i drugi kućni poslovi, baštovanstvo... pospešuju rast hipokampusa, dela mozga koji ima veze sa pamćenjem i učenjem. Ove aktivnosti, takođe, usporavaju smanjenje hipokampusa, koje može da dovede do gubitka memorije usled starenja.

Neke studije pokazuju da se bolji rezultati postižu ukoliko čovek uživa u aktivnosti koju obavlja.

3. Smanjuje depresiju i anksioznosti

Aerobna vežba ublažava simptome depresije i anksioznosti u toj meri da ih lekari i terapeuti neretko predlažu kao deo tretmana. Vežbanje usporava oštećenje i razgradnju moždanih ćelija. Možda će biti potrebno do nekoliko meseci kako biste osetili pune efekte, pa zato počnite da stičete naviku da uvek budete aktivni.

4. Vežbanje čini mozak „fleksibilnijim“

"Neuroplastičnost“ je sposobnost mozga da se menja kada osoba uči ili ima nove doživljaje. Mozak mladih ljudi je najčešće bolji u tome od mozga starijih, ali čak i oni istih godina mogu da imaju vrlo različite sposobnosti. Naučnici veruju da i aerobna vežbe i trening sa tegovima pomažu u stvaranju fleksibilnijih ili „neuroplastičnijih“ mozgova.

5. Usporava demenciju

Aktivni ljudi imaju manji rizik od demencije, depresije i moždanog udara. Hodanje 30 minuta dnevno ili blaga aerobna aktivnost već donosi značajne benefite. Ljudi koji ne vežbaju mnogo, češće obolevaju od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. To je delom i zbog toga što vežbanje pomaže u sprečavanju mnogih pojava koje imaju veze sa demencijom, poput gojaznosti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, depresije... Naučnici smatraju da vežbanje takođe ima i direktan efekat u sprečavanju razvoja ovog stanja.

6. Fizička aktivnost pospešuje cirkulaciju

Tokom fizičke aktivnosti srce pumpa brže, što povećava dotok krvi u mozak. Više kiseonika i hranljivih materija podstiče bolje funkcionisanje moždanih ćelija. Aerobna vežba pomaže da krv stigne do mozga. Vežbanje čini srce i krvne sudove jačim, i to se odnosi na sve - od većih, koji dovode krv do vrata i glave, pa do do sitnih krvnih sudova u mozgu. Jaki krvni sudovi i bolji protok krvi pomažu zaustavljanju nakupljanja plakova. Naučnici takođe veruju da snažan protok krvi pospešuje ishranu mozga, pa tako usporava mentalni pad.

7. Vežbanje poboljšava izvršne funkcije

Istraživanja pokazuju da vežbanje poboljšava sposobnost organizovanja i tumačenja informacija i delovanja na način koji ima smisla, odnosno pomaže „izvršne funkcije“. Samo jedna sesija vežbanja može da pokrene ovaj proces. Postoje indicije da fizička aktivnost dugoročno menja strukturu bele moždane mase tako što omogućava moždanim ćelijama da se lakše uvežu.

8. Aktivnost čini san kvalitetnijim

Poznato je da vežbanje održava raspoloženje na optimalnom nivou, čini da se organizam opusti pred spavanje i da se uspostavi zdrav ciklus spavanja i buđenja. Tačni efekti na mozak još nisu poznati, ali ljudi koji više vežbaju upadaju u duže faze više dubokog sna, tokom kojeg se mozak i telo revitalizuju.

9. Vežbanje povećava nivoe dopamina, serotonina i endorfina

• Dopamin je zadužen za motivaciju, nagradu, fokus.
• Serotonin za bolje raspoloženje, manje anksioznosti i depresije
• Endorfini su zaduženi za osećaj zadovoljstva i smanjenja bola.