Razlika između hikinga i trekinga je u konfiguraciji terena i izboru obeleženih staza Foto: Privatna arhiva
Staze kojima se pešači se uglavnom nalaze u lepom prirodnom ambijentu, šumovitim predelima, nacionalnim parkovima, rezervatima prirode, mestima odakle se pruža lep pogled tokom šetnje, pored reka ili jezera, a mogu da budu i polu-ravničarske i brdovite.
Damjan Borisavljević za eKliniku kaže da je ovaj vid aktivnosti u svetu odavno obavezna relaksacija, pa je zbog toga i ovaj termin odomaćen i opšteprihvaćen. Često se koristi i izraz ‘“outdoor“ aktivnost, što znači aktivnost koja se dešava napolju, na otvorenim terenima, u prirodi.
– Hiking podrazumeva pešačenje u prirodi na već unapred isplaniranoj ruti, na obeleženim stazama gde se okvirno zna i vreme trajanja. Takođe, kod ovakvih staza je važno da se nalaze nedaleko od glavnih puteva, što uliva dodatnu sigurnost. Pešačenja mogu biti poludnevna ili celodnevna. Hiking ture mogu biti i višednevne po unapred utvrđenom programu za svaki dan – objašnjava.
Još jedan izraz koji se višestruko koristi kod pešačenja i koji je takođe preuzet i prihvaćen jeste ‘’treking’’.
Borisavljević kaže da je osnovna i važna razlika između ovih pojmova to što su treking rute teže, višednevne, često su nepristupačne i rade se na neobeleženim stazama, što iziskuje i bolju opremu i pripremu šetača. U poređenju sa planinarenjem, kod hiking ruta je svakako cilj da ne budu previše teške i da su sa manjim usponima. Planinarske rute, sa druge strane, imaju za cilj popeti se na vrh neke planine.
Od opreme za hiking, obavezna je dobra obuća (planinarske čizme ili patike koju su nepromočive), poželjno je imati štap za šetnju (štap možete napraviti sami, od drveta, pronaći u prirodi, ili kupiti u prodavnicama planinarske opeme), ranac, voda, eventualna zaštita od insekata (opciono krema za sunce).
– U zavisnosti od izbora rute, postoje lakše i teže staze. Svaka ruta odnosno pešačenje podrazumeva vođu puta, iskusnog šetača – planinara. Može i bez, ako je ekipa iskusna. Svakako, postoji usmena priprema koja podrazumeva i pitanja od strane vodiča – vođe puta upućena potencijalnom šetaču. Najčešća su: da li je osoba već radila slične aktivnosti i ako jeste, koje tačno, kako bismo ga dodatno uputili ili eventualno procenili da li osoba može na ovakvu turu. Tada se i određuje i savetuje težina staze. Pre svakog polaska, opisuje se tura i proverava oprema- kaže Borisavljević.
Hiking pešačenjem, prema njegovim rečima, može da se bavi svako – ova aktivnost je pristupačna i starijim osobama, kao i porodicama sa malom decom.
Sagovornik eKlinike kaže da je značajno da se što pre počne sa ovakvim aktivnostima da bi se stekla kondicija, navika i razvijali mišići. Svakako, osobe sa hroničnim oboljenjima treba da se posavetuju sa lekarom, naročito srčani bolesnici. Uz adekvatan savet, ovaj vid aktivnosti je preporučljiv i poželjan i za njih.
– Hiking može biti terapija, prevencija, sinergija sa prirodom, antistres program… Blagotvorno dejstvo za svakog čoveka je sam čin boravka u prirodi. Daleko od grada, zagađenih sredina. Svež vazduh, podsticaj mišića tokom pešačenja, apsolutno oslobađanje od stresa… Osećaj upoznavanja sa prirodom je neverovatan. Tokom šetnje moguće je jesti voće koje raste u divljini, domaće, neprskano… Takođe, tu je i mogućnost branja lekovitog bilja – dodaje.
Pauza u hiking turi Foto: privatna arhiva
Ako uzmemo u obzir aktuelne okolnosti, nije čudo što je i kod nas ovaj vid rekreacije u ekspanziji. Najčešće hiking ture obeleženim stazama od nas su: nacionalni park Fruška gora (više različitih staza), Avala i Kosmaj, Deliblatska peščara, Vršačke planine, Bukulja, planina Rudnik, valjevski kraj dolinom reke Gradac, Lunjevica i Jablanica kod Gornjeg Milanovca, staze kroz nacionalne parkove Tare, Đerdapa i Kopaonika, Stara Planina. Vredno je napomenti i uživanje u šetnji kroz rezervat prirode Obedska bara i Carska bara.