Prof.dr Svetlana Stanišić: Razvoj dopaminske zavisnosti pri unosu šećera nije zanemarljiv problem Foto: Svetlana Stanišić/privatna arhiva/Shutterstock
Energetska pića su uglavnom gazirana i sadrže kofein, veliku količinu šećera, kao i izvesne materije za koje se smatra da bi trebalo da deluju stimulišuće. Iako je njihova upotreba široko rasprostranjena, sve je više studija, koje na osnovu prijavljenih slučajeva alarmiraju ozbiljnu opasnost po zdravlje.
Profesor dr Svetlana Stanišić kaže u razgovoru za eKlinika portal da ova pića pored kofeina i šećera sadrže supstance kakve su taurin, inozitol, vitamin B, ekstrakt guarane, L- karnitin, kreatin, ženšen, ginko bilobu i slične.
– Kofein je najvažniji sastojak energetskih pića, ali ujedno i najdelotvorniji. Kod nas je količina ograničena na 320 mg/L, što je otprilike količina koja se nalazi u 3-4 kafe. Kao što je poznato, na kofein se razvija tolerancija, pa tako doza nije uvek u skladu sa efektima, već zavisi od toga koliko dugo i koje količine kofeina unosimo. Zbog toga osobe koje su nisu naviknute na visoku dozu, kao i osobe koje su osetljive na dejstvo kofeina mogu pri unosu energetskih pića osećati ubrzan i nepravilan rad srca, drhtanje ruku, anksioznost, probleme sa gastrointestinalnim sistemom. Nažalost, dešavali su se i smrtni slučajevi zbog prethodno neregistrovanih urođenih ili stečenih srčanih poremećaja kod mladih ljudi. Pokazalo se da unos energetskih pića dovodi do porasta krvnog pritiska, porasta šećera u krvi, povećane viskoznosti krvi i smanjene vaskularne reaktivnosti, što ukupno daje veće šanse za srčani udar ili zastoj – upozorava naša sagovornica.
Preme rečima profesorke Stanišić, kofein bi trebalo da izbegavaju, odnosno ograniče unos osobe koje su senzitivne na kofein (oni u čijem se organizmu kofein sporije razlaže. Zatim trudnice, osobe sa nervoznim crevima, gastritisom, čirom na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Ekstrakt guarane u energetskim pićima takođe doprinosi sadržaju kofeina, navodi prof.dr Stanišić i razjašnjava i jednu zabludu:
– Suprotno uobičajenom mišljenju, kofein ne povećava koncentraciju koja je potrebna za razmišljanje i učenje već pažnju koja je potrebna za igranje igrica i vožnju, dok u većim količinama utiče na razdražljivost, poremećaje sna i nemir, što je, dakle, suprotno od onog što nam je potrebno da bismo dobro učili.
– Doze kofeina manje od 500 mg rezultiraju povećanom budnošću, brzim razmišljanjem i govorom, smanjenim umorom i smanjenom potrebom za snom. Ali, veće doze mogu izazvati nemir, anksioznost, nesanicu, drhtanje, kao i epileptične napade koji ne reaguju na antiepileptičke lekove – upozorava sagovornica našeg portala.
Pored kofeina, energetska pića sadrže i veliku količinu šećera (otprilike, navodi prof.dr Svetlana Stanišić, kao gazirani sokovi). Zbog unošenja u tečnom stanjeu brzo se podiže šećer u krvi, kaže sagovornica eKlinika portala i naglašava da redovna upotreba dovodi do kvarenja zuba, propadanja desnih, dopaminske zavisnosti, insulinske rezistencije, gojaznosti i metaboličkog sindroma.
– Imajući u vidu da su ciljna grupa proizvođača energetskih pića upravo mladi, treba reći da razvoj dopaminske zavisnosti pri unosu šećera nije zanemarljiv problem jer se vremenom mlada osoba razvija u zavisnika koji na različite načine pokušava da poveća lučenje dopamina. To može biti kroz igrice, duvan, narkotike, alkohol, pornografiju, klađenje i kockanje, trošenje vremena na društvenim mrežama i drugo – skreće pažnju profesorka.
– Nažalost, proizvođači energetskih pića nalaze način da priđu najmlađoj populaciji tako što organizuju događaje na kojima predstavljaju ova pića kao atraktivni, nezaobilazni deo modernog i brzog života. Na bilborde koji služe reklamiranju gaziranih sokova i energetskih pića trebalo bi staviti slike gojaznih ljudi sa pokvarenim zubima, koji su propali od noćnog života, a ne slike lepih, nasmejanih i vitkih ljudi, jer energetska pića ne samo da narušavaju zdravlje već idu sa određenim životnim stilom koji podrazumeva nespavanje, kockanje i klađenje, cigarete i slično – naglašava sagovornica eKlinika portala, redovni profesor na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije.
U novijim kliničkim studijama su kao posledica učestalog konzumiranja energetskih pića prijavljivani različiti neželjeni efekti po zdravlje. Među njima su, prenosi nam prof.dr Svetlana Stanišić, razne vrste aritmija, koronarni vazospazam, infarkt miokarda, atrijalna fibrilacija, disekcija aorte. Srčani zastoj i iznenadna srčana smrt prijavljene su kod mladih i inače zdravih pacijenata.
Pored toga, kako kaže, bilo je slučajeva kod kojih su zbog unosa energetskih pića nastupili problemi i konstatovane dijagnoze kojih nosioci nisu bili svesni (aneurizma i krvarenje u mozgu kod osobe koja je 4 dana zaredom pila po 5 limenki poznatog energetskog napitka).
Prof. dr Svetlana Stanišić kaže da su kroz studije prijavljeni sledeći zdravstveni problemi izazvani prekomernom konzumacijom energetskih pića:
– S obzirom na to da koncentracija kofeina u ovim napicima iznosi između 50 i 150 mg po limenci, preporučuje se ne više od jedne limenke odjednom i dve limenke dnevno kako bi se ostalo unutar prihvatljive sigurnosne granice. Takođe smatramo da je neophodno jasno navesti dnevnu granicu unosa za proizvode koji sadrže visoke nivoe kofeina (postoje neki koji sadrže 200 mg kofeina u 60 mL proizvoda) – mišljenja je prof.dr Svetlana Stanišić, redovni profesor na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije.