Bogatstvo vitamina, minerala i antioksidanata Foto: Shutterstock
Suve kajsije (sušene kajsije) prepune su hranljivih materija i uglavnom sadrže sve vitamine i minerale kao ovo voće u sirovom stanju. Postoje mala odstupanja, ali i više metoda za sušenje voća. Svaka od njih ima svoje prednosti i mane.
Kajsije su izuzetno zdravo voće koje sadrži veliki broj hranljivih materija. U odnosu na drugo voće imaju nešto značajnije količine vitamina C i A, kao i kalijuma. Odličan su izvor dijetetskih vlakana, brojnih fitokemikalija i minerala korisnih za bolje zdravlje. Sveže kajsije spadaju u manje kalorično voće i u 100 grama kajsija ima oko 70 kalorija. Međutim, to ne važi za sušene.
Sveže voće ima koristi u odnosu na suvo, ali i pojedine mane. One, na sreću, nisu tako velike ako se gleda uopšteno. Prva i možda najizrazitija prednost je da sušenje kajsija omogućava produženi rok trajanja ovog slatkog ploda. Naravno, procenat vode, minerala i vitamina će varirati od voća do voća. U pogledu razlika, sušenje voća koncentriše hranljive materije ali i kalorije, pa stoga treba pripaziti na količine.
Ovo su najznačajnije razlike ako govorimo o svežim i suvim kajsijama:
Zaključak je da sušene kajsije mogu da obezbede veću koncentraciju korisnih materija od svežih, posebno za ljude koji su izloženi velikim fizičkim naporima. Oni će dobiti više hranljivih sastojaka i energije, a „potrošiti“ više kalorija. Takozvano kratko sušenje zadržaće više vitamina C u suvim kajsijama, a oni koji treba da budu oprezni zbog količine kalorija jesu ljudi ne redukovanim režimima ishrane, sa namerom da izgube višak kilograma.
Evo još nekih iznenađujućih zdravstvenih koristi koje imaju suve kajsije.
Suve kajsije su prirodni izvor vitamina E i vitamina A, a oba imaju brojne neverovatne zdravstvene prednosti. Kajsije sadrže beta-karoten, koji telo razlaže u aktivni oblik vitamina A. Sve veći broj dokaza iz studija sugeriše da vitamini A i E i beta-karoten mogu igrati važnu ulogu u prevenciji ili ublažavanju poremećaja očiju povezanih sa starenjem. Različita istraživanja potvrđuju potencijalne prednosti suvih kajsija na zdravlje očiju. Karotenoidi, koji se nalaze u kajsijama, mogu pomoći u smanjenju oksidativnog stresa na mrežnjači i rožnjači, što je posebno važno u starosti.
Žene u postmenopauzi i druge starije odrasle osobe sklone su lošijoj gustini kostiju. To je jedan od najčešćih uzroka mnogih poremećaja kostiju, kao što su osteoartritis, osteoporoza i slično. Suve kajsije sadrže bor, prirodni mineral sa velikim zdravstvenim prednostima. Istraživanja su pokazala da bor može igrati različite uloge u funkcionalnim svojstvima zdravlja kostiju, kao i da bor može pomoći u ukupnom zdravlju kostiju, zarastanju i boljem metabolizmu kostiju.
Poznato je da vitamini i karotenoidi igraju vitalnu ulogu u ukupnom zdravlju i izgledu kože. Brojni dokazi iz kliničkih studija ukazuju na činjenicu da je pravilna ishrana ključni faktor. Suve kajsije sadrže mnoge od ovih vitalnih hranljivih materija, kao što je beta-karoten. Postoje i dokazi da beta-karoten može da pruži dodatnu zaštitu od od sunca i opekotina od UV zraka.
Trudnice i žene u ciklusu često se suočavaju sa velikim rizikom od anemije. Anemija može biti privremeno ili dugoročno stanje, a oba su posledica nedostatka gvožđa. Konzumiranje hrane bogate gvožđem je najbolji način za prevenciju i lečenje anemije. Iz jedne šolje sušenih kajsija možete dobiti oko 3,5 miligrama gvožđa. Kajsije imaju i dodatnu korist od vitamina C, bez koga nema adekvatne apsorspcije gvožđa.
Suve kajsije su bogat izvor kalijuma, minerala povezanog sa regulacijom krvnog pritiska. U pola šolje sušenih kajsija ima oko 259 mg kalijuma.
Istraživanje sprovedeno 2013. godine ponudilo je dokaze da konzumiranje kalijuma može smanjiti visok krvni pritisak kod osoba koje pate od hipertenzije. Studija dalje sugeriše da je veći unos kalijuma povezan i sa smanjenjem rizika od moždanog udara za 24 odsto. Kalijum je elektrolit koji u kombinaciji sa drugim mineralima kao što je natrijum obezbeđuje ravnotežu tečnosti u našem telu, regulisanju nervnih signala i kontrakcija mišića.
Suve kajsije sadrže oko 2 grama dijetetskih vlakana na 100 grama ili 1/2 šolje. Dijetalna vlakna stimulišu dobre crevne bakterije što utiče ne samo na bolje varenje već i na imunitet. Istraživanja pokazuju da zdraviji mikrobiom creva smanjuje i rizik od gojaznosti. Suve kajsije sadrže i rastvorljiva i nerastvorljiva dijetalna vlakna. Nove studije pokazuju da dijetalna vlakna mogu pružiti dodatne zdravstvene koristi kao što je održavanje nivoa šećera u krvi, ali i holesterola.
Kajsije sadrže veliku količinu antioksidanata kao i flavonoide, potencijalno povezane sa dokazanim efektima na bolesti srca i dijabetes. Flavonoidi deluju tako što neutrališu slobodne radikale u telu, odgovorne za izazivanje oksidativnog stresa i oštećenje ćelija. Pored toga, konzumiranje flavonoida može pomoći u smanjenju upale. Studija iz 2015. godine dala je više dokaza da flavonoidi mogu imati antiinflamatorni efekat kod određenih hroničnih bolesti.
Ne postoje konkretne preporuke o idealnoj dnevnoj dozi suvih kajsija. Međutim, kada je u pitanju unos voća, opšte pravilo je da pola šolje sušenog odgovara jednoj punoj šolji svežeg (100 grama). Iako su sušene kajsije prepune hranljivih materija i korisnih jedinjenja, one su takođe i kaloričnije od svežih. Zbog toga svakako ne treba unositi više od 100 grama suvih kajsija dnevno. Kako je suština dobrog zdravlja u umerenosti, dnevni unos od najviše 50 grama sigurno neće napraviti štetu, dok će određenih koristi nesumnjivo biti.