Tartrazin, ili žuta 5, boja je dobijena iz katrana uglja i često se dodaje kako bi hrana izgledala privlačnije. Ova boja nalazi se i u brojnim neprehrambenim proizvodima kao što su lekovi, umetnički materijali, kozmetički proizvodi i mirisi. Kod malog procenta ljudi, tartrazin može izazvati alergijske reakcije, posebno kod onih sa astmom ili osetljivošću na aspirin. Ostali problemi uključuju hiperaktivnost kod dece, rak i druge toksične efekte u velikim dozama.
Među najčešće korišćenim bojama za hranu
Žuta 5 i 6 i crvena 40 su sve azo boje – sintetičke boje bez nutritivnih, zdravstvenih ili svojstava za očuvanje hrane.
– One su takođe tri najčešće korišćene boje u hrani u Sjedinjenim Državama, što čini više od 90 odsto boja koje su sertifikovane za upotrebu u hrani – kaže Lisa Lefferts, konsultant za zaštitu životne sredine.
Sve tri boje su hemijski povezane i dobro su proučavane, dodala je. Međutim, žuta 5 jedina je azo boja koja je nezavisno testirana u dvostruko slepoj studiji (ni subjekti ni učesnici nisu znali ko je uzimao boju, a ko placebo), kaže Lefferts.
Argument za zabranu
U studiji objavljenoj 1994. u Journal of Pediatrics, 34 dece starosti između 2 i 14 godina nasumično su dobijala šest različitih doza tartrazina svakog jutra tokom šest nedelja, dok je 20 kontrolnih subjekata dobijalo placebo. Roditelji su beležili njihovo ponašanje, i kod 24 dece otkrivene su „jasne reakcije” sa simptomima kao što su razdražljivost, nemir i poremećaji spavanja na svim nivoima doze. Doze veće od 10 miligrama bile su povezane sa produženim efektom.
– Većina kliničkih ispitivanja boja testirala je samo jednu dozu, a sada znamo da su mnoge od njih koristile doze koje su bile prilično niske u poređenju sa onim što neka deca konzumiraju. Dakle, iako bih volela da sve sintetičke boje za hranu budu zabranjene, slučaj za zabranu žute 5 posebno je jak – kaže Lefferts.
Prema pravilima Agencije za hranu i lekove (FDA), postoji „prihvatljiv nivo” za žutu 5. Uzima se u obzir težina deteta ili odrasle osobe izložene ishrani, prema izveštaju kalifornijske Kancelarije za procenu zdravstvenih rizika od životne sredine (OEHHA), što je dovelo do zakonske zabrane raznih sintetičkih boja. Međutim, ovaj prihvatljivi nivo ne uzima u obzir novija istraživanja.
Iako nije preporučio bezbedan nivo boja, izveštaj OEHHA uključio je sopstveno ispitivanje nivoa izloženosti dece u poređenju sa problemima u ponašanju. Naglašeno je da bi trebalo smanjiti izloženost dece sintetičkim bojama. Navodi se da su neki od efekata boja na decu:
- hiperaktivnost
- nepažnja
- nemir
- nesanica
- razdražljivost
- agresija
Kada bi sve ove hemikalije bile izbačene, ljudi bi bili zdraviji, izgubili bi na težini, imali bi bolji fokus, manje bi bili anksiozni, deca bi lakše učila, svi bi imali više energije, manje tumora i duži život.
Međunarodna asocijacija proizvođača boja (IACM) na svom sajtu navodi devet razloga zašto su boje bezbedne – bilo da su sintetičke ili prirodne.
– Svi aditivi za boje koji su dozvoljeni za upotrebu u SAD i EU opsežno su proučeni, što znači da uvek možemo biti uvereni da su boje, koje se koriste u skladu sa njihovom namenom, bezbedne za potrošača. Postoji mnoštvo objavljenih studija fokusiranih na bezbednost aditiva za boje koje su dostupne javnosti za pregled – navodi se na sajtu.
IACM ne navodi nijednu studiju na svojoj veb stranici, ali je organizacija finansirala najmanje jednu studiju, objavljenu 2017. u Food Additives and Contaminants. Analiza je zaključila da je izloženost „prosečnih i potrošača sa visokim unosom znatno ispod prihvatljivog dnevnog unosa” koji je odredila Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Upotreba prehrambenih boja u industriji je „bezbedna”, rekli su autori, i nema prekomerne izloženosti na bilo kom nivou upotrebe.
Konkretno za žutu boju 5, prihvatljiv dnevni unos prema SZO je u rasponu od nula do 10 miligrama po kilogramu telesne težine. To znači da je za ženu od 70 kg prihvatljiv unos do 700 mg dnevno.
Zaključci relevantnih studija
Lefferts kaže da je tačno da neke studije nisu uspele da pronađu vezu između boja i simptoma ponašanja. Međutim, ispitivanje ove teme trebalo bi da uključi procenu svih relevantnih studija, rekla je ona.
– To je upravo ono što je kalifornijska OEHHA uradila. Preispitala je sve dokaze i, kako je izveštaj OEHHA pokazao, većina studija na deci otkriva da boje utiču na neuroponašanje. Osim toga, OEHHA je otkrila da su studije višeg kvaliteta na deci efekte više otkrivale – istakla je Lefferts.
