Kasna večera može da poremeti san i ovaj parametar u krvi

Večera u pogrešno vreme može da vam poremeti san, varanje ali i nivo šećera u krvi – evo kada je pravo vreme za poslednji obrok

Da li vam se desilo da večerate kasno, pa legnete siti, ali ne spavate dobro? Da san bude isprekidan, a ujutru se probudite umorni, naduveni ili bez energije? Niste jedini – i nauka sada potvrđuje ono što su mnogi već osetili na sopstvenoj koži: kasni obroci nisu dobri za naše zdravlje, posebno kada je u pitanju šećer u krvi.

Telo ima svoj ritam – i njega ne treba remetiti tanjirom

Preporučujemo

Naš organizam funkcioniše u ritmu dana i noći – takozvani unutrašnji biološki sat upravlja radom organa, uključujući i sistem za varenje. Dok ujutru telo lako obrađuje hranu, uveče se sve usporava: lučenje insulina, razlaganje glukoze, obnavljanje ćelija... A kada mu baš tada serviramo veliki obrok, ono ne zna šta će s njim.

Upravo to su potvrdili i naučnici iz Nemačke, koji su uradili istraživanje u kom su pratili blizance i njihove navike u ishrani. Zaključak je jednostavan: što kasnije jedemo, to je manja osetljivost na insulin – što znači da telo teže reguliše nivo šećera u krvi. To može biti posebno važno za one koji imaju sklonost ka dijabetesu tip 2, gojaznosti ili metaboličkom sindromu.

Uobičajena scena iz života svakog od nas

Znate onaj osećaj kad posle večernjeg filma otvorite frižider i kažete: „Samo nešto malo da prezalogajim” – a završite s picom, sladoledom i možda još par krekera? Onda legnete siti, ali stomak počne da „radi”, srce ubrzava ritam, a san nikako da dođe.

Ujutru – glava teška, kao da niste ni spavali. Želudac vam ne traži doručak jer još vari ono sinoć. Šećer u krvi pravi rolerkoster, pa ste prvo razdražljivi, pa umorni, pa gladni, pa opet umorni...

Mnogima se ovo dešava češće nego što bi želeli da priznaju. A kad ovakvo stanje postane navika, zdravlje polako ali tiho propada.

Nije kriva samo hrana – već i vreme kada jedemo

Ovo istraživanje je još jednom potvrdilo da nije važno samo šta jedemo, već i kada. Osobe koje jedu ranije tokom dana, pogotovo pre 18 –19 sati, imaju stabilnije vrednosti šećera u krvi, manje problema sa varenjem, bolji san i više energije.

Zanimljivo je i to da vreme obroka ima i genetsku komponentu – neki ljudi su prirodno „jutarnji tipovi”, drugi „noćne ptice”. Ali, čak i kod onih koji su navikli na kasne večere, pomeranje obroka na raniji termin biće od koristi.

Šta možemo da uradimo odmah?

Ako ste među onima kojima je kasna večera uobičajen obok, evo nekoliko praktičnih saveta koji mogu da pomognu:

• Večerajte ranije – idealno do 19h.
• Nemojte jesti barem 2–3 sata pre spavanja.
• Birajte lagane obroke uveče – supa, salata, riba, kuvano povrće.
• Izbegavajte rafinisane ugljene hidrate noću – belo pecivo, slatkiše i grickalice.
• Ubacite više vlakana u ishranu – integralne žitarice, povrće, mahunarke.

I ne zaboravite...

U hrani zaista treba da se uživa, ali je važno vreme kada je uzimamo. Kada jedemo u skladu sa svojim ritmom, telo nam uzvraća boljom energijom, zdravijim snom i stabilnim šećerom, to je onda sasvim u redu. A kada nam želudac optereti kasna večera, teška hrana – mi u stvari teramo svoj organizam da radi prekovremeno, dok bismo zapravo svi zajedno trebalo da odmaramo.

Zato večeras, umesto kasnog obroka pred ekranom, možete da popoijete toplu šolju čaja i ranije odete u krevet. Telo će vam biti zahvalno – i uzvratiće vam mirnijim snom i lakšim jutarnjim buđenjem.