Vitamin D se sintetiše u organizmu pod uticajem sunčevih zraka Foto: Shutterstock
Vitamin D ili „vitamin sunca“, smatra se jednim od najznačajnihih mikronutrijenata za ljudski organizam. Sintetiše se u organizmu pod uticajem sunčevih zraka, ali je neophodan i unos putem ishrane. Međutim, u tom slučaju on će u punom obimu biti iskorišćen tek ako se izložimo sunčevim zracima, što opravdava njegov kolokvijalni naziv.
Vitamin D je zadužen je za metabolizam kalcijuma i fosfora, pa je ključan za pravilan razvoj i optimizaciju kostiju i zuba, kao i za mišiće i nervni sistem. Neka istraživanja ukazuju na značaj ovog vitamina za zaštitu od covid 19, a dokazano je da njegov manjak može da izazove demineralizaciju kostiju, koja uzrokuje rahitis i druga oboljenja koštanog tkiva.
Veći deo, prema nekim izvorima čak oko 80 odsto ovog vitamina, dobijamo izlaganjem suncu, ali je, prema rečima stručnjaka, unos putem ishrane apsolutno neophodan.
– Nije dovoljno samo da se izložimo sunčevim zracima kako bismo obezbedili potrebne količine. S druge strane, vitamin D koji unesemo kroz ishranu u većem procentu se apsorbuje ako se izložimo suncu – objašnjava za eKliniku nutricionista Branka Mirković.
U zimskom periodu, kad su sunačani intervali ređi i kraće traju, dobro je pojačati unos namirnica bogatih ovim nutrijentom, a u ishranu uvrstiti i suplemente u vidu kapsula sa ribljim uljem ili drugih. Neki narodi, poput Inuita, koje popularno zovemo Eskimi, kao da to dobro znaju. Iako njihova klima ne obezbeđuje potrebne količine sunčevih zdraka, njihov unos vitamina D kroz meso foke, meso morske ribe i kitove, u velikim količinama, osigurava da ne budu u deficitu.
Dva najbitnija oblika ovog vitamina, D2 i D3, možemo da unesemo putem ishrane. Sadržan je u morskoj ribi, jajima, puteru, a, prema rečima nutricioniste Branke Mirković, potrebno je da redovno jedemo ove namirnice kako bismo sebi obezbedili dovoljne količine.
– Losos, riblje ulje, bakalar, jaja, dobar su izvor vitamina D. Potrebno je redovno unošenje ovih namirnica, jer se on slabo taloži, pa ne možemo da pravimo rezerve vitamina D. Organizam ne pravi „depoe“, pa je dobro da unos merimo na dnevnom ili nedeljnom nivou – kaže nutricionista.
Nije nam potrebna velika količina, tek oko 5 do 10 mikrograma dnevno, koliko je preporučena dnevna doza. Ovo znači da je malo masne ribe, nekoliko jaja ili druge hrane bogate ovim mikronutrijentom dovoljno da ne budemo u deficitu, ali je bitno da je unos redovan.
S obzirom na to da je sadržan uglavnom u namirnicama životinjskog porekla, veganima se savetuje da ga unose putem suplemenata, jer je sa njim teško preterati, ali se nedostatak nepovoljno odražava na zdravlje.