Riblje ulje je zgodnije za konzumiranje u obliku kapsula Foto: Shutterstock
Riblje ulje u naš oganizam dospeva preko ribe u ishrani ili uzimanjem dodataka, a poznato je da je ta vrsta ulja najbogatija korisnim Omega-3 masnim kiselinama. Ribe koje su posebno bogate uljima, odnosno Omega-3 masnim kiselinama su skuša, haringa, tuna i losos, a dve najvažnije Omega-3 masne kiseline sadržane u ribljem ulju su eikosapentaenojska kiselina (EPA) i dokozaheksaenojska kiselina (DHA). Zdravstvene koristi ribljeg ulja su su brojne – od antizapaljenskih svojstava, preko uticaja na veću gustinu kostiju, do jačanja srca i kardiovaskularnog sistema. Međutim, postoje i neka rizična dejstva, poput preteranog razređivanja krvi ili interakcije sa drugim lekovima.
Omega-3 masne kiseline – eikozapentaensku (EPA) i dokozaheksaensku kiselinu (DHA) pomažu u smanjenju upalnih procesa i generalno utiču na zapaljenska stanja u organizmu. Budući da su hronične upale niskog stepena povezane sa preuranjenim starenjem i brojnim drugim bolestima, doprinos Omega-3 masnih kiselina iz ribe dragocen je dodatak koji utiče na bolje zdravlje i dugovečnost.
Pokazalo se da riblje ulje pomaže u regulisanju nivoa „dobrog“ (HDL) holesterola, snižava trigliceride i krvni pritisak, sprečava stvaranje naslaga u arterijama i sprečava stvrdnjavanje arterija. Zato stručnjaci veruju da riblje ulje može da utiče na bolje zdravlje vašeg srca. Jedna studija iz septembra 2019. objavljena u časopisu JAHA (Journal of the American Heart Association) objavila je zaključak je da Omega-3 kiseline dobijene iz mora smanjuju rizik od srčanog udara kao i fatalnog ishoda od srčanih bolesti.
Uobičajeno je da se u ishrani konzumira mnogo više Omega-6 masnih kiselina koje se nalaze u biljnim uljima, poput kukuruznog i suncokretovog ulja, od Omega-3 masnih kiselina, posebno DHA i EPA. Ta neravnoteža je delom odgovorna za manju gustinu kostiju i kod muškaraca i kod žena, a dobra vest je da starije odrasle osobe sa većim unosom Omega-3 održavaju nivo veće gustine kostiju, pa je za njih riblje ulje odlična preporuka.
Neka istraživanja pokazuju da riblje ulje može da pomogne u smanjenju rizika od degeneracije makule (žute mrlje). Ovo stanje, koje sa godinama postaje sve prisutnije, rezultira gubitkom ili izobličenjem centralnog vidnog polja.
Naučnici su došli i do podatka da konzumiranje ribljeg ulja tokom trudnoće može pomoći u smanjenju rizika od astme kod dece. Jedna mala studija otkrila je da je konzumiranje ribljeg ulja tokom trudnoće smanjilo alergije kod novorođenčadi. Važno je, međutim, napomenuti da u trudnoći riblje ne bi trebalo uzimati samostalno. Obavezno razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li vam je to potrebno i konsultujte se o ispravnoj dozi i obliku (ulje ili kapsule).
Prema navodima jednog istraživanja, korišćenje ribljeg ulja je poboljšalo kognitivne performanse kod zdravih odraslih između 51 i 72 godine života za samo pet nedelja, u poređenju sa efektima konrolne grupe. Takođe, došlo se do veze između višeg nivoa Omega-3 kiselina u krvi sa manjim rizikom od depresije i anksioznosti. Štaviše, kada se koristi kao dodatak standardnim terapijama antidepresivima, u poređenju sa placebom, riblje ulje se pokazalo korisnijim u lečenju depresije.
Neke studije, međutim, povezuju Omega-3 kiseline sa gubitkom masti. Pokazalo se i da riblje ulje kao dodatak usporava normalan pad mišićne mase kod muškaraca i žena između 60 i 85 godina. Dobre masti iz ribljeg ulja takođe pomažu u podsticanju rasta proteina u mišićima i poboljšanju mišićne mase. Druga istraživanja su pokazala da riblje ulje takođe može da ima indirektan efekat na regulisanje težine, stimulišući područja u mozgu koja kontrolišu unos hrane.
S obzirom na ovu dugačku listu potencijalnih koristi od ribljeg ulja, možete doći u logično iskušenje da odmah i vi počnete sa konzumiranjem. Ipak, savet je da se pre toga obavezno konsultujete sa nutricionistom. Riblje ulje deluje na razređivanje krvi pa može povećati rizik od krvarenja, posebno ako se kombinuje sa drugim razređivačima krvi, poput aspirina ili dodatnog vitamina E, belog luka, đumbira, ginka i kurkume. Riblje ulje takođe može da napravi interakciju u kontaktu sa sa nekim lekovima koje već uzimate. Ukoliko već konzumirate nekoliko puta nedeljno jedete masnu ribu poput lososa, skuše ili sardine, verovatno vam dodatni unos nije ni potreban.