Sveži ili sušeni listovi bosiljka, mirisnog bilja iz porodice nane, koriste se vekovima kao dodatak za začinjavanje jela, ali i kao lek. Veruje se da bosiljak potiče iz Indije, a danas se uzgaja u mnogim azijskim i mediteranskim zemljama. Na našim prostorima najrasprostranjeniji je slatki bosiljak, a zanimljivo je da listovi svežeg bosiljka imaju znatno manje kalorija od sušenog.
Slatki bosiljak može imati male, ali i veće listove. Poznat je i kao „La Đenovski“ ili „genoveški bosiljak“, a često se, uz druge široke namene, koristi u italijanskoj i mediteranskoj kuhinji, kao sastojak za omiljeni pesto sos.
Tajlandski bosiljak, srodan sladiću, obogaćuje i čini ukusnijim brojna jela jugoistočne azijske kuhinje.
Limunski bosiljak ima intenzivnu aromu citrusa, i takođe je popularan u azijskoj kuhinji.
Sveti bosiljak, poznat i kao tulsi, koristi se u ajurvedi, drevnoj praksi alternativne medicine koja potiče iz Indije, a često se konzumira i kao čaj.
Osim jakih začinskih svojstava i poboljšanja ukusa jelima, dokazano je da bosiljak može da pomogne i našem sveukupnom zdravlju. Jedan od razloga je svakako i njegova visoka nutritivna vrednost i sadržaj velikog broja vitamina i minerala. U 2 kašike seckanog bosiljka (5,3 grama) nalazi se minimum kalorija, 0,17 gr proteina, 0,03gr masti i 0,14 gr ugljenih hidrata. Uz veoma malo šećera – 0,02 gr, ne sadrži holesterol, ni natrijum. Tu su još i kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, cink, 1 mg vitamina C, tiamin, riboflavin, niacin, vitamin B, folati, vitamini A, E i K.
Sveti bosiljak (tulsi) koristi se već hiljadama godina za lečenje velikog broja zdravstvenih stanja, uključujući bronhitis, reumatizam, epilepsiju, astmu, štucanje, kašalj, bolesti kože i krvi, parazitske infekcije, neuralgiju, glavobolju, rane, upale i infekcije u usnoj duplji.Pored toga, ova biljka sadrži eugenol, hemijsko jedinjenje koje se koristi u lečenju zubobolje.
Preliminarni navodi istraživanja većeg broja studija, koje su obavljene na ljudima, zaključkuju da je tulsi „sigurna prirodna pomoć u normalizaciji profila glukoze, krvnog pritiska i lipida, kao i smanjenju psihološkog i imunološkog stresa, uz umanjenje raznih vrsta bolova“. Autori navode da su potrebna dalja istraživanja, uključujući i dugoročna klinička ispitivanja.
Čajevi od sve četiri vrsta bosiljka predstavljaju potpuno uživanje uz opuštanje i smenjenje stresa, a neki ljudi ga koriste umesto kafe i veoma brzo to usvoje kao naviku.
Napravite čaj od bosiljka prelivanjem jedne šolje ključale, filtrirane vode preko 1 kašičice (kašičice) svežeg lišća tulsi bosiljka, 1/2 kašičice njegovog osušenog lista ili 1/3 kašičice praha. Pokrijte šolju smešu i ostavite da stoji najmanje 20 minuta. Zatim procedite lišće i dodajte zaslađivač ili limun, ako želite.
Čaj možete konzumirati dok je topao ili kao letnji i osvežavajući, hladan napitak.
Najbolje je sačuvati sveže ubrani bosiljak tako što ćete ga spustiti u čašu vode i čuvati na sobnoj temperaturi dok ne budete želeli da ga za upotrebite u omiljenim jelima.Nemojte ga držati u vodi duže od dva dana.
Ako biste želeli da osušite bosiljak, uradite to ovako:
Ulje bosiljka sadrži estragol, prirodni sastojak brojnih aromatičnih biljaka čija su štetna dejstva proučavana na miševima, budući da sadrži jedinjenja ugljenika. Evropska agencija za lekove (EMA) je 2005. godine odredila maksimalnu dnevnu dozu za ljude – 0,5 miligrama (mg). Ukoliko bosiljak konzumirate u malim količinama u hrani ili u obliku čaja, nema bojazni za zdravlje. Ipak, savetuje se da mala deca, trudnice i dojilje izbegavaju korišćenje bosiljka, iz preventivnih razloga.