Cink i selen su važni minerali koje naš organizam ne može samostalno da proizvodi pa ih moramo uneti u telo odgovarajućom ishranom. Cink jača kosti, očni vid u hrani ga ima najviše u mlečnim proizvodima i crvenom mesu. Selen nas štiti od oksidativnog stresa, podstiče pravilan rad štitaste žlezde, imunog sistema.
Štitasta žlezda, posebno kod žena, nekada ne funkcioniše dovoljno dobro, ona ima oblik leptira raširenih krila i nazali se u donjem prednjem delu vrata. Štitasta, štitna ili tiroidna žlezda reguliše metabolizam, rad srca, probavu, kontroliše funkciju mišića, kostiju, utiče na raspoloženje. Mnogo nutritivnih elemenata utiče na rad štitaste žlezde a u ovom tekstu će biti reč o dva važna minerala cinku i selenu.
Selen je esencijalni element koji je prisutan u tragovima u zemlji. Prirodno ga ima u vodi i nekim namirnicama kao što su brazilski orah, riba, šunka, svinjetina, govedina, ćuretina, piletina, jaja, integralni pirinač. Selena ima i u pečurkama, ovsenoj kaši, spanaću, sočivu, indijskom orahu, bananama, nekim mlečnim proizvodima. Selen ima antioksidativna svojstva, koja nas štite od oksidativnog oštećenja i infekcija.
Manjak selena dovodi se u vezu sa nekim kardiološkim problemima, neuromišićnim poremećajima, rakom, muškom neplodnošću, upalnim procesima. Smatra se da selen utiče na pravilan razvoj, jača imunitet, štiti od teških infektivnih oboljenja. Nedostatak selena dovodi se u vezu sa problemima sa probavom, celijakijom, Kronovom bolešću. Količina selena u hrani varira u zavisnosti od koncentracija minerala u zemljištu na koje su uzgajane namirnice. Preporuka je da se koristi kombinacija namirnica.
Selen je veoma bitan mineral za zdravlje štitaste žlezde. Neophodan je mikronutrijent za sintezu i funkciju tiroidnih hormona. Koncentracija selena u štitastoj žlezdi je veća nego u bilo kom drugom organu u telu. Selen ima važnu ulogu u konverziji hormona T4 u T3. Ozbiljan manjak selena praćen je manjkom T3. Nedostatak selena dovodi se u vezu sa hipotireozom, Hašimotom, uvećanom štitnom žlezdom, rakom štitne žlezde i Grejvsovom bolešću.
Studija u kojoj je učestvovalo 1.900 osoba otkrila je vezu između koncentracije selena u serumu i zapremine štitne žlezde. Uočeni su i zaštitni efekat selena kada su u pitanju bolesti štitne žlezde. Druga studija posmatrala je uticaj selena na Grejvsovu orbitopatiju. Uočeno je da su pacijenti koji su u okviru terapije uzimali selen poboljšali kvalitet života. Nedostatak selena, kako se navodi, sam po sebi ne izaziva bolest, već pre svega čini organizam podložnim bolestima.
Cink je još jedan element koji se je veoma važan za pravilan rast, razvoj i zdrav imuni sistem. Cink takođe ima veliki uticaj na nervni i reproduktivni sistem. Ima gu u mesu (govedina, jagnjetina, svinjetina), školjkama, mahunarkama, semenkama bundeve, semenkama tikvica, susamu, kikirikiju, indijskom orahu, bademima, jajima, celim žitaricama, krompiru, mahunarkama, kelju, crnoj čokoladi i mlečnim proizvodima.
Cink je element neophodan za sintezu tiroidnih hormona T3, T4 i hormona koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH). Nedostatak cinka može dovesti do hipotireoze. S druge strane, hipotiroidizam može usloviti nedostatak cinka. Neke studije tvrde da je posle četiri meseca suplementacije cinkom došlo do poboljšanja rada štitaste žlezde, naročito T3.
Pojedine istraživačke studije navode da samostalno uzimanje cinka u kombinaciji sa selenom dovodi do boljeg funkcionisanja štitne žlezde kod pacijenata koji imaju dijagnozu hipotireoze. Istraživanja su pokazala da i hipotireoidizam i hipertireoidizam dovede do manjka cinka. Ova kombinacija pozitivno utičei na poboljšanje plodnosti kako muškaraca, tako i žena.
Preporuka je da obratimo pažnju na adekvatan unos cinka na proleće i tokom zime, kada je organizam više izložen delovanju virusa.