Vrganji se ne preporučuju početnicima ni za branje ni za pripremu Foto: Shutterstock
Vrganji su se kao hrana ali i kao lek koristili još od starog Vavilona i Egipta, a našli su primenu i u Kini i Japanu. Zbog obilja korisnih svojstava nazivani su i „hrana za bogove“ ili „carska hrana“.
Postoji više vrsta vrganja. Ono što je važno znati jeste da nisu svi jestivi i da se ne preporučuje da ih beru ili pripremaju početnici. Vrganji koji nisu za jelo nisu otrovni, ali se sa pečurkama „nije igrati“. Ova pečurka je pretežno braon boje (od svetlijih nijansi smeđe do tamno braon kolorita). Debelih su drški, koje kada presečemo imaju prijatan miris i svetlu, gotovo belu boju. Uspevaju uglavnom u šumskom okruženju, u samim šumama ili po obodima, na livadama i prostorima koji su blizu šuma. Kada se beru vrganji, trebalo bi izbegavati one sa svetlom bojom kapice i pore ili dršku crvene boje. Postoji više vrsta vrganja, a ukusni su i hranljivi i sirovi i sušeni.
Zanimljivo je da vrganji, za razliku od nekih drugih pečurki, ne uspevaju u veštačkom uzgoju već samo u prirodnom okruženju (staništu). Ima još zanimljivosti vezanih za ove veoma hranljive pečurke. Mlade vrganje treba brati kada izbiju iz zemlje. Tada su u punoj snazi i kvalitetu. Ako se uberu čak i dan kasnije, moguće je da su već stali sa rastom. U našem narodu se veruje da vrgani najbolje rastu kada pada kiša uz jaku grmljavinu, a jedno verovanje je ipak mit, kažu stručnjaci: da vrganji prestaju da rastu kada ih čovek ugleda.
Vrganji uopšte ne sadrže masnoće, a obiluju vodom. Imaju veoma malo kalorija, ali su i pored toga prepuni hranljivih materija (proteina, dijetalnih vlakana). Sadrži znatne količine vitamina B1, B2, C i D, dijetalnih vlakana, kao i mineralnih materija (kalijum, gvožđe, cink, kalcijum). Imaju visoku energetsku vrednost, a to ih uz malo kalorija čini idealnom namirnicom za redukcione režime ishrane u gubljenju kilograma.
Odlikuje ih jako antioksidativno dejstvo, prvenstveno zbog toga što sadrže 8 esencijalnih aminokiselina, među kojima su i limunska, oksalna, jabučna, sukcinska, fumarna. Zatim, sadrže važna fenolna jedinjenja i alkaloide. Najviše antioksidanata je u njihovim „šeširima“. Antioksidant ergotionein, koga takođe ima u vrganjima, ima izuzetno jaka antikancerogena svojstva. Supstanca lecitin, koja se nalazi u vrganjima, testira se u primeni proizvodnje antivirusnih lekova.
Ove pečurke ne sadrže masnoće i holesterol, pa se preporučuju osobama sa kardiovaskularnim prblemima ili povišenim vrednostima masnoća u krvi. Posebno su korisni onima sa visokim krvnim pritiskom i aterosklerozom. Ekstrakti vrganja koriste se u tradicionalnoj medicini za lečenje bolova u kostima i mišićima, kao i grčeva u nogama.
Studije su dokazale da gotovo sve pečurke imaju antibiotska i imunostimulativna svojstva. Mogu da pomognu u snižavanju holesterola, regulaciji krvnog pritiska i cirkulacije, šećera u krvi, probave. Poboljšavaju rad disajnih organa, deluju antireumatski i antialergijski, usporavaju starenje jer imaju dosta antioksidanata. Takođe su efikasne i kao afrodizijak, jer prirodno pokreću prirodnu energiju. Pojedina istraživanja su pokazala da vrganj i druge gljive mogu da zaustave razvoj tumora i uništavaju maligne ćelije. Dragocena su pomoć u oporavku posle hirurških intervencija, kao i podnošenju negativnih efekata hemoterapije. Vrganj sadrži lecitin, sa jakim antivirusna svojstva koja se istražuju u medicinske svrhe za dobijanje antivirusnih lekova.
Gurmani, ali i kuvari koji poznaju spremanje vrganja, kažu da je njihov veliki kvalitet i to što u pripremanju ne može da se „promaši“. Vrganji su toliko izdašni i ukusni, da je ponekad dovoljno samo ih dobro oprati, tanko iseći, preliti sirćetom, maslinovim uljem i začinima po ukusu. Ovako pripremljene ih možete na kratko staviti u rernu jer pečurkama nije potrebna duga termička obrada.
Važno je pripremiti ih što svežije, a nemojte čekati duže od jednog dana od kada su ubrani, niti ih držati u frižideru.