Šta je hipovolemijski šok

Hipovolemijski šok je opasno stanje u kojem srce nije u stanju da telu obezbedi krv (i kiseonik) potrebnu za funkcionisanje. Ovo se događa usled gubitka velike količine krvi – više od 20% ukupne zapremine. Takođe, može nastati i usled značajnog gubitka tečnosti izazvanog prolivom, povraćanjem ili pojačanim znojenjem. Zbog smanjenog dotoka krvi i kiseonika do organa, potrebno je hitno reagovati. U slučaju ovakvog medicinskog stanja, porebno je odmah pozvati hitnu pomoć.

Kako hipovolemijski šok utiče na krvni pritisak?

Hipovolemijski šok ima značajan uticaj na nivo krvnog pritiska. Kada telo izgubi previše tečnosti ili krvi, zapremina cirkulišuće krvi se smanjuje, što dovodi do smanjenja volumena krvi koja se vraća u srce i koja se pumpa u krvne sudove. Ovaj pad zapremine krvi ima direktan uticaj na krvni pritisak:

1. Sistolički krvni pritisak opada – Smanjenje količine krvi koja cirkuliše smanjuje sposobnost srca da efikasno pumpa krv u arterije, što rezultira smanjenjem sistoličkog krvnog pritiska (gornja vrednost pritiska).
2. Dijastolički krvni pritisak može opasti ili ostati stabilan – Iako sistolički pritisak opada, dijastolički pritisak (donja vrednost) može ostati relativno stabilan, ali u težim slučajevima i on može početi opadati.
3. Kompenzacija i povećanje otpora krvnih sudova – U početnim fazama hipovolemijskog šoka, organizam može pokušati da kompenzuje gubitak krvi i tečnosti sužavanjem krvnih sudova (vazokonstrikcija), što pomaže da se krv zadrži u vitalnim organima. Iako ovo može kratkoročno održati pritisak, dugoročno kompenzacija postaje nedovoljna i pritisak nastavlja da opada.
4. Kritičan pad krvnog pritiska – Ako se šok ne leči na vreme, krvni pritisak može postati veoma nizak, što dovodi do nesvesnosti i otkazivanja vitalnih organa.

Pad krvnog pritiska tokom hipovolemijskog šoka je signal za ozbiljan poremećaj u cirkulaciji krvi i zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Ko može upasti u hipovelmijski šok

Ovo stanje može zadesiti svakoga ko je doživeo ozbiljnu traumu sa obilnim krvarenjem. Takođe, hipovolemijski šok može nastati zbog dehidracije izazvane povraćanjem, prolivom ili pojačanim znojenjem.

Koliko je čest hipovolemijski šok

Manje od jednog na 1.000 ljudi doživi neki oblik šoka. Hipovolemijski šok je drugi po učestalosti tip šoka i najčešći kod dece (zbog proliva u zemljama u razvoju).

Kako hipovolemijski šok utiče na celokupan organizam

Hipovolemijski šok značajno smanjuje sposobnost tela da obezbedi dotok krvi svim organima, što može dovesti do otkazivanja organa i smrtnog ishoda. Dok se telo bori za kiseonik, prioritet imaju mozak i srce, zbog čega ruke i noge mogu postati hladne usled preusmeravanja krvi ka vitalnim organima.

Krv čini oko 7% telesne mase, što iznosi otprilike 5 litara kod osobe teške 70 kg. Kod hipovolemijskog šoka dolazi do velikog gubitka krvi ili tečnosti, koji se deli u četiri faze:

Faza 1: Gubitak do 15% krvi (750 ml). Krvni pritisak i puls ostaju normalni.

Faza 2: Gubitak 15%–30% krvi (750–1.500 ml). Povećava se srčana frekvencija i ubrzava disanje.

Faza 3: Gubitak 30%–40% krvi (1.500–2.000 ml). Pritisak znatno opada, puls i disanje se ubrzavaju, a urin prestaje da se luči.

Faza 4: Gubitak preko 40% krvi (više od 2.000 ml). Pritisak je izrazito nizak, a urin prestaje da se proizvodi.

Simptomi i uzroci

Simptomi hipovolemijskog šoka:

Kako se gubitak krvi ili tečnosti povećava, simptomi postaju ozbiljniji:

• Ubrzano disanje
• Zbunjenost ili anksioznost
• Obilno znojenje
• Gubitak svesti
• Hladna i bleda koža
• Slabost
• Nizak krvni pritisak i ubrzan puls

Uzroci hipovolemijskog šoka:

Hipovolemijski šok izaziva veliki gubitak krvi ili tečnosti, koji može nastati usled:

• Traume ili povrede.
• Operacije.
• Ektopične trudnoće.
• Pucanja aneurizme.
• Gastrointestinalnih problema poput čira.
• Opekotina, pankreatitisa, pojačanog znojenja, povraćanja ili proliva.

Kako se leči hipovolemijski šok

Lečenje uključuje hitno davanje tečnosti (fiziološki rastvor), a zatim krvi putem infuzije. Lekari će primeniti terapiju za stabilizaciju krvnog pritiska i lečiti osnovni uzrok šoka, poput zaustavljanja krvarenja. U slučaju povreda može biti potrebna operacija.

Prevencija ovog stanja

Kako biste smanjili rizik od hipovelmijskog šoka potrebno je da:

• Pratite uputstva za uzimanje diuretika i unosite dovoljno tečnosti.
• Kod proliva ili povraćanja, konzumirajte vodu ili elektrolitske rastvore.
• Nadoknadite tečnost pri pojačanom znojenju.
• Kod ozbiljnog krvarenja, odmah potražite medicinsku pomoć.

Ishod zavisi od količine izgubljene krvi ili tečnosti i brzine reakcije. Pravovremeno lečenje može preokrenuti šok. Ipak, postoji rizik od oštećenja organa ili smrtnog ishoda, posebno ako su pogođena dva ili više organa.