Rak štitne žlezde često počinje bez simptoma, ali je neke moguće osetiti Foto: Shutterstock
Rak štitne žlezde nastaje u maloj leptirastoj žlezdi ispod vrata, čija je ključna uloga u regulaciji metabolizma, telesne temperature i rada srca. Iako je većina slučajeva raka štitne žlezde izlečiva, važno je prepoznati simptome na vreme i potražiti medicinsku pomoć.
Statistike pokazuju da žene imaju tri puta veću verovatnoću da razviju rak štitaste žlezde u poređenju sa muškarcima. Najčešće se dijagnostikuje kod žena u četrdesetim i pedesetim godinama, dok se kod muškaraca uglavnom javlja u šezdesetim i sedamdesetim. Iako se to dešava ređe, ova bolest može pogoditi i decu.
Simptomi raka štitaste žlezde često nisu uočljivi u ranim fazama bolesti. Ali, kako tumor raste, mogu se pojaviti određeni znaci upozorenja. Jedan od prvih simptoma koji pacijenti primete je pojava kvržice ili otoka u vratu. Većina čvorova u štitastoj žlezdi nije kancerogena, ali otprilike 15 odsto njih može biti maligno, zbog čega je važno obratiti se lekaru ako se primeti bilo kakva promena.
Pored toga, promuklost i promene u glasu mogu ukazivati na to da tumor pritiska glasne žice, što može otežavati govor. Neki pacijenti osećaju bol u vratu i grlu, koji se može širiti ka vilici ili ušima.
Otečeni limfni čvorovi u vratu takođe mogu biti znak da se rak proširio na limfni sistem. U kasnijim fazama bolesti, tumor može izazvati poteškoće pri gutanju i disanju, naročito ako postane dovoljno veliki da pritiska dušnik ili jednjak.
Ukoliko se rak štitne žlezde proširi na druge delove tela, pacijenti mogu primetiti dodatne simptome kao što su:
U slučaju metastaza na kostima, može se javiti i bol u kostima, dok metastaze u plućima mogu izazvati otežano disanje i kašalj.
Dijagnoza raka štitaste žlezde obično započinje fizičkim pregledom, tokom kojeg lekar može napipati kvržicu ili otok u vratu. Ako postoji sumnja na maligni tumor, pacijent se upućuje na dodatne testove.
Krvne analize mogu pomoći u proceni funkcije štitaste žlezde i nivoa hormona, dok se biopsija tankom iglom koristi za uzimanje uzorka ćelija iz čvora, koje se potom analiziraju kako bi se utvrdilo da li su kancerogene.
Radioaktivni jodni sken je još jedna važna dijagnostička metoda. Pacijent proguta malu količinu radioaktivnog joda, koji se potom apsorbuje u štitastu žlezdu. Merenjem radioaktivnosti lekar može odrediti da li postoji prisustvo malignih ćelija i da li se rak proširio. Pored toga, snimanja kao što su kompjuterizovana tomografija (CT) i pozitronska emisiona tomografija (PET) mogu pomoći u proceni da li su se maligne ćelije proširile na druge organe.
Rak štitne žlezde je bolest koja često može biti uspešno izlečena, posebno ako se dijagnostikuje u ranoj fazi.
Prepoznavanje simptoma, poput pojave kvržice na vratu, promuklosti, otežanog disanja ili gutanja, može biti ključno za postavljanje tačne dijagnoze i započinjanje pravovremenog lečenja. Ako primetite bilo kakve promene u području vrata, važno je da se obratite lekaru kako bi se obavile neophodne analize i isključila mogućnost maligniteta.