Od čega zavisi da li će išijas proći ili će izluđujući bol postati hroničan

Išijas je stanje koje nastaje zbog iritacije, upale ili pritiska na nervus ischiadicus – najveći (najduži) nerv u ljudskom telu. Odlikuje se bolom koji može da varira od blagog do jakog, a često ga prate slabost mišića, trnjenje i smanjen osećaj u donjem delu leđa, zadnjici i nogama.

Koliko traje išijas i zašto ne prolazi, ako se simptomi produže ili intenziviraju

Uobičajeno, simptomi prolaze u periodu od 4 do 6 nedelja, ali u nekim slučajevima išijas može da postane hroničan.

Ako se simptomi išijasa vraćaju nakon prvobitnog poboljšanja, moguće je da je osnovna povreda ili iritacija išijadikusa još prisutna ili da je došlo do nove. Mlađe osobe obično se brže oporavljaju, dok kod starijih oporavak može trajati duže. Pored toga, određena medicinska stanja mogu dodatno usporiti proces zarastanja, uključujući:

• visok krvni pritisak
• dijabetes
• gojaznost
• kardiovaskularne bolesti
• alkoholizam
• neuhranjenost
• pušenje.

Dodatni faktori koji mogu da pogoršaju išijas

Određeni medicinski problemi i životne navike mogu doprineti pogoršanju simptoma, kao što su:

• epiduralni apsces (nakupljanje gnoja između kičmenih kostiju i moždine može vršiti pritisak na nerve, izazivajući išijas)
• spinalna stenoza (suženje prostora unutar kičmenog kanala može pritisnuti nervus ischiadicus)
• fizička neaktivnost ili nepravilno vežbanje  (i previše mirovanja i preterana fizička aktivnost mogu pogoršati stanje)
• tumori (u retkim slučajevima, kancerogene mase mogu pritiskati ovaj nerv).

Koliko dugo traje išijas?

Išijas najčešće prolazi u roku od 4 do 6 nedelja, ali kod 30 odsto pacijenata simptomi mogu potrajati i duže od godinu dana, što ukazuje na razvoj hroničnog išijasa. Faktori rizika koji doprinose njegovoj hronifikaciji mogu biti česta izloženost teškim fizičkim opterećenjima, nedostatak fizičke aktivnosti, hroničnu herniju diska, dijabetes i pušenje.

Kako ubrzati oporavak od išijasa

Blage do umerene tegobe obično prolaze uz odmor i kućno lečenje. Lekar nejčešće preporučuje metode terapije poput obloga, fizikalne terapije i određenih medikamenata.

Hladne obloge treba primenjivati aplikacijom leda na bolno mesto do 20 minuta nekoliko puta dnevno (ne direktno na kožu, već preko pamučne tkanine). Nekoliko dana od početka simptoma trebalo bi primenjivati tople obloge ili termofor od 15 do 20 minuta (nikako vruće).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) poput ibuprofena ili aspirina, pomažu u smanjenju bola i upale. Fizioterapeut može preporučiti vežbe za jačanje i istezanje odgovarajućih mišića.

Kada je potrebno posetiti lekara zbog išijasa

Ako kućno lečenje ne donosi poboljšanje a bol postaje jači, neophodno je obratiti se lekaru. On obično propisuje mišićne relaksatore ili jače analgetike, ali nije redak slučaj da pacijent zbog bola mora da primi injekcije kortikosteroida, koje se ubrizgavaju u blizini kritičnog mesta radi smanjenja upale i bola.

Međutim, ponekad se problem ne može rešiti bez operacije. Indikacije za hirurški tretman uključuju:

• nepodnošljiv bol koji ne prolazi
• tešku slabost mišića
• gubitak kontrole nad bešikom ili crevima.

Operativne metode uključuju mikrodiscektomiju, minimalno invazivnu operaciju kojom se uklanja uzrok pritiska na nerv, ali i laminektomiju, zahvat kojim se uklanja deo kosti kako bi se smanjio pritisak na kičmenu moždinu.

Da li išijas može da se vrati?

Išijas se može ponovo javiti, naročito ako se osnovni uzrok ne leči. Studije pokazuju da je kod 23 odsto pacijenata koji su se lečili bez operacije zbog diskus hernije, bol u nogama ponovo nastupio u roku od godinu dana. Nakon tri godine, čak 51 odsto pacijenata doživelo je recidiv.

Zbog toga je važno preduzeti mere prevencije, poput pravilnog držanja, izbegavanja naglih pokreta i redovnog vežbanja prilagođenog stanju kičme.