Ključ dogrog zdravlja je u vašim rukama Foto: Unsplash
Sadašnji stogodišnjaci i oni koji uveliko gaze devetu deceniju života, nemaju isti životni stil i navike kao njihovi potomci. To je s jedne strane potpuno razumljivo s obzirom na tehnološki i uopšte razvoj koji je sa sobom doneo, između ostalog, i promene u načinu ishrane. Ali ono što krasi staru populaciju jeste zdraviji način ishrane. Primera radi, stogodišnjaci za godinu dana potroše jedu petinu količine šećera koju mi danas pojedemo za isto vreme. Uglavnom koriste namirnice biljnog porekla. Ovo su uvideli mnogi koji sada slede savete ovih ljudi u nadi da će zadržati njihovu vitalnost u poznim godinama.
U tanjirama osoba koje žive zdravo dominiraju cele žitarice i mahunarke, voće i povrće koje se uzgaja na njihovom podneblju i samo onda kada im je sezona. Rad i jasno definisani ciljevi, sa prihvatanjem svih svojih mana i vrlina osnova su njihovog mentalnog zdravlja. Ovo su samo neke od navika najzdravijih ljudi na svetu.
Prvi jutarnji obrok je kruna svega, pokreće metabolizam i zaustavlja od kasnijeg prejedanja. Studije pokazuju da su ljudi koji doručkuju uspešniji u poslu, a deca koja jedu ujutro imaju bolje rezultate u školi. Ukoliko ujutro nikako nemate apetita, pojedite barem parče voća, savetuju stručnjaci.
Ovo vam može pomoći da sačuvate novac i vreme. Zastanite na momenat i razmislite o vašim ciljevima i potrebama. Da li želite da smršate? Dodate u ishranu proteine ili vitamine? Priprema obroka čini da imate kontrolu. Znate šta jedete i kada, i još ćete moći da izbegnete krofnu za vreme pauze na poslu.
Optimalan unos vode je osnova zdravlja. Postoji i dobar razlog zašto da pijete vodu, a izbegavate slatke napitke. Mnogi sokovi i slatki napici uzrokuju gojaznost i dijabetes tipa 2. Ukoliko niste ljubitelj obične vode, možete dodati u nju komadiće limuna, narandže, krastavca, lubenice.
Vežbajte i povremeno se hidrirajte Foto: Shutterstock
Nema potrebe da tokom pauze obavezno ispijate još jednu šoljicu kafe, ustanite i pokrenite se. Uradite nekoliko čučnjeva ili se dobro istegnite. Samo 30 minuta hoda pet puta nedeljno vas održava u formi. Imajte na umu da i najmanja fizička aktivnost može biti od koristi.
Stalno proveravate društvene mreže ili elektronsku poštu? Jasno je da postovi vaših prijatelja i rođaka stalno klikću, ali da li je zaista potrebno da vidite sve fotografije sa večere vašeg rođaka? Sačekajte do jutra, izlogujte se, odložite telefon. Šetajte, čitajte knjigu, ili pomažite prijatelju u seckanju povrća za sjajnu večeru.
Nove veštine održavaju vaš mozak zdravim. Upišite se na časove plesa ili radionicu kreativnog pisanja, učite novi jezik. Umni rad usporava znakove starenja i sprečava pojavu Alchajmerove bolesti.
Prestanak pušenja je veliki korak ka boljem zdravlju. Vaš organizam može brzo da se oporavi od duvanskog dima. Samo 20 minuta posle poslednje cigarete srce bolje radi, a krvni pritisak pada. Počnite još danas i recite zbogom ovoj navici.
Dobar san tokom noći garantuje bolje raspoloženje, oštrije misli i pomaže pri učenju. Na duže staze snižava rizik od srčanih bolesti. Najbolje je ukoliko ste u mogućnosti da idete na spavanje uvek u isto vreme.
Vežbanje pomaže telu da izgubi masti, a ojača mišiće. To znači da ćete gubiti mnogo više kalorija, nego ako satima gledate neku seriju. Fizička aktivnost pomaže kod slabljenja, osnažuje srce, očvršćuje kosti. Radite čučnjeve, sklekove, dižite težinu barem dva puta sedmično.
Samo nekoliko minuta šetnje po sunčanom danu povećava nivo vitamina D u organizmu, dobro je za srce, kosti, raspoloženje. Odaberite prirodu umesto gradskih ulica, ako ste u mogućnosti. Ljudi iz grada koji šetaju kroz parkove mnogo su smireniji od onih koji to čine samo po centralnim gradskim ulicama, pokazala je jedna studija.
Pola sata šetnje prija organizmu Foto: Unsplash
Ukoliko ste mladi i aktivni dobra ravnoteža će vam pomoći da izbegnete povrede. Starijim osobama će omogućiti duži život i sačuvati kosti u slučaju nezgode. Bez obzira na godine, dobar balans, znači jače mišiće i zdravije srce. Joga ili tai či su dobri načini ili bilo koja aktivnost koja znači pokret.
Možete da meditirate, molite se ili da upijate miris cveća. Studije su pokazale da se na taj način smanjuje stres, otklanjaju bolovi, povećava raspoloženje. Nauka počinje da shvata i kako se sve ovo dešava. Jedna studija je otkrila da meditacija tokom osam nedelja može da izmeni delove mozga koji su povezani s emocijama, učenjem i pamćenjem. Čak i pranje tanjira može biti od koristi za mozak sve dok to radite pažljivo i svesno.