„Tihi ubica“ u arterijama: Može li se plak zaista smanjiti i tako sprečiti infarkt?

Plak u arterijama zovu „tihi ubica“ jer dugo ne daje simptome – a onda iznenada dovede do infarkta. Ali, da li se ove naslage zaista mogu smanjiti i rizik ublažiti? Jedan američki lekar kaže – da, i otkriva kako

Ateroskleroza – postepeno nakupljanje masnih naslaga u krvnim sudovima – dugo se smatrala procesom koji se ne može zaustaviti. Ove naslage, poznate kao plak, prave zidove arterija debljim i tvrđim kako se talože, sužavaju prostor kroz koji krv protiče i smanjuju dotok kiseonika do srca. Rezultat može biti ono čega se svi najviše plašimo – srčani udar.

Do skoro se verovalo da je plak gotovo „trajna kazna“, a jedini način da se pacijentu pomogne bili su lekovi ili stentovi. Ali, nove informacije iz medicine ukazuju da možda nije sve izgubljeno. Jedan od onih koji prenosi ove informacije je dr Vasilij Eliopulos, američki lekar urgentne medicine iz Njujorka, koji se bavi prevencijom i dugovečnošću. On tvrdi da se plak u arterijama može smanjivati i kontrolisati, ako se pristupi lečenju na pravi način.

Preporučujemo

Zašto plak predstavlja opasnost?

– Najveća zabluda je da infarkt nastaje samo kod onih kojima su arterije potpuno zapušene. Istina je da većina infarkta nastaje kada se otkine i meki plak, koji možda i ne daje jasne simptome i ne vidi se sasvij jasno na uobičajenim testovima – objašnjava dr Eliopulos.

Drugim rečima – možete imati normalan test opterećenja, a i dalje biti u riziku. Zato je, kaže on, važno ne oslanjati se samo na standardne preglede i „gašenje požara“ operacijama i stentovima, već pokušati da se utiče na sam uzrok bolesti.

Kako otkriti uzrok i proceniti rizik?

Dr Eliopulos naglašava da obične vrednosti holesterola često ne daju punu sliku. Preporučuje preciznija testiranja:

• ApoB test – otkriva pravo „opterećenje“ krvotoka masnim česticama.
• hs-CRP i LP-PLA2 – markeri upale koja podstiče razvoj plaka.
• CT angiografija srca (CCTA) – pokazuje gde se plak stvara i da li je mekan, mešovit ili kalcifikovan.

Ovi testovi mogu pomoći da se rizik zaista sagleda i da se na vreme preduzmu mere.

Ishrana i stil života – temelj prevencije

Nije tajna da životne navike igraju ogromnu ulogu. Dr Eliopulos podseća da pravilna ishrana i svakodnevno kretanje mogu učiniti mnogo više nego što mislimo za naše kardiovaskularno zdravlje.

Mediteranska ishrana bogata povrćem, voćem, maslinovim uljem, ribom i orašastim plodovima.

Više polifenola, omega-3 i vlakana, a manje šećera i industrijski prerađene hrane.

Šetnja od 5–10 minuta nakon svakog obroka i redovan kardio trening barem tri puta nedeljno.

San od minimum 7 sati svake noći – jer umorno i pod stresom telo lakše podstiče zapaljenje u krvnim sudovima.

Mogu li dodatni preparati da pomognu?

Prema njegovim rečima, postoje i mogućnosti dodatne podrške: niacin i berberin mogu pomoći u regulaciji masnoća, dok određeni peptidi i suplementi, kao što su BPC-157 ili intravenozni glutation, mogu imati uticaj na smanjenje upale u krvnim sudovima.

Ipak, naglašava da ovakve terapije moraju biti pod nadzorom lekara i nisu zamena za osnovni tretman i promene životnih navika.

Kada se mogu očekivati rezultati?

Važno je znati da smanjenje plaka nije brz proces. Rezultati se ne vide za nekoliko nedelja, ali posle 6 do 12 meseci ciljane i dosledne terapije mogu se očekivati merljive promene.

Briga o srcu nije luksuz

Plak u arterijama često se naziva „tihim ubicom“ jer dugo ne daje simptome, a onda iznenada dovede do infarkta. Dobra vest je da uz pravu ishranu, više kretanja, kvalitetan san i praćenje uzroka, a ne samo posledica, možemo preuzeti deo kontrole nad sopstvenim zdravljem.

Briga o srcu nije luksuz – to je najvažnija investicija u život.