Kada se ošteti autonomni nervni sistem dolazi do problema u disanju, varenju, mokrenju... Prepoznajte simptome

Autonomni nervni sistem upravlja funkcijama o kojima uglavnom ne razmišljamo: disanjem, radom srca, krvnim pritiskom, varenjem, telesnom temperaturom i radom bešike. Kada dođe do njegovog poremećaja, mogu da se pojave brojni simptomi koji značajno utiču na svakodnevni život.

Šta je autonomna neuropatija (disautonomija)?

Ovakvo stanje poznato je kao disautonomija ili autonomna neuropatija i predstavlja grupu poremećaja nastalih usled oštećenja autonomnog nervnog sistema. Tegobe mogu da budu blage i povremene, ali kod pojedinih pacijenata stanje postaje hronično i ozbiljno narušava kvalitet života.

Disautonomija je poremećaj rada autonomnog nervnog sistema, dela nervnog sistema koji reguliše automatske funkcije organizma. Kada ovaj sistem ne funkcioniše pravilno, telo može da izgubi sposobnost adekvatne regulacije krvnog pritiska, srčanog ritma, varenja ili telesne temperature.

Stručnjaci navode da disautonomija može da bude primarna ili sekundarna. Primarni oblici najčešće nastaju usled neurodegenerativnih bolesti i genetskih poremećaja, dok su sekundarni oblici posledica drugih oboljenja ili povreda.

Sa ovim stanjem često se povezuju dijabetes, Parkinsonova bolest, autoimune bolesti, sindrom hroničnog umora i pojedini gastrointestinalni poremećaji.

Simptomi mogu da budu veoma različiti

Jedan od razloga zbog kojih se disautonomija teško prepoznaje jeste veliki broj simptoma koji mogu da zahvate različite organe i sisteme.

Najčešće tegobe uključuju vrtoglavicu i nesvesticu ubrzan, spor ili nepravilan rad srca nizak krvni pritisak bol u grudima otežano disanje hronični umor probleme sa varenjem mučninu i nadimanje poremećaje sna migrene slabost i smanjenu fizičku izdržljivost probleme sa koncentracijom i pamćenjem pojačanu osetljivost na svetlost i buku.

Kod nekih osoba simptomi se javljaju povremeno, dok kod drugih mogu da postanu trajni i ozbiljno ograniče svakodnevne aktivnosti.

Neurokardiogena sinkopa: Čest uzrok nesvestice

Jedan od najčešćih oblika disautonomije jeste neurokardiogena sinkopa, poznata i kao vazovagalna sinkopa. Reč je o stanju kod kojeg dolazi do naglog pada krvnog pritiska i usporavanja rada srca, što može da izazove gubitak svesti.

Do epizoda najčešće dolazi usled dugog stajanja, stresa, dehidratacije, visokih temperatura ili konzumiranja alkohola. Organizam tada ne uspeva da održi dovoljan dotok krvi u mozak. Kod nekih ljudi ovakve epizode su retke, dok kod drugih mogu značajno da utiču na kvalitet života.

POTS sindrom sve češće se dijagnostikuje kod mladih žena

Sindrom posturalne ortostatske tahikardije, poznat kao POTS, predstavlja jedan od najpoznatijih oblika sekundarne disautonomije. Karakteriše ga naglo ubrzanje srčanog ritma pri ustajanju ili stajanju, često praćeno vrtoglavicom, slabošću, preznojavanjem i osećajem iscrpljenosti. Stručnjaci navode da se POTS često javlja kod osoba sa autoimunim bolestima, a statistike pokazuju da najveći broj obolelih čine žene.

Pacijenti često prijavljuju i probleme sa varenjem, preosetljivost na promene temperature, zamaranje pri fizičkom naporu i osećaj „magle u glavi“.

Višestruka sistemska atrofija spada među najteže oblike

Višestruka sistemska atrofija (MSA) retko je neurodegenerativno oboljenje koje dovodi do postepenog propadanja određenih delova mozga. Bolest najčešće počinje nakon četrdesete godine života i može da izazove ozbiljne poremećaje ravnoteže, govora, pokreta, rada bešike i regulacije krvnog pritiska. Kako bolest napreduje, simptomi postaju izraženiji, a pacijenti sve teže obavljaju svakodnevne aktivnosti.

Dijabetes je jedan od najčešćih uzroka autonomne neuropatije

Kod osoba sa dugotrajnim dijabetesom može da dođe do oštećenja nerava koji kontrolišu rad unutrašnjih organa. Ovo stanje naziva se autonomna dijabetička neuropatija. Pacijenti često imaju vrtoglavice pri ustajanju, ubrzan rad srca u mirovanju, probleme sa varenjem, zatvor, poremećaje rada bešike i gastroparezu, stanje kod kojeg se želudac sporije prazni.

Lečenje može da bude veoma zahtevno i uglavnom se zasniva na kontroli osnovne bolesti, stabilizaciji krvnog pritiska i ublažavanju simptoma.

Mentalno zdravlje često trpi zbog hroničnih simptoma

Osobe sa disautonomijom često se suočavaju sa anksioznošću, iscrpljenošću i osećajem nesigurnosti zbog nepredvidivih simptoma. Zbog toga psihološka podrška, tehnike opuštanja, meditacija i joga nekim pacijentima mogu da pomognu u lakšem suočavanju sa bolešću.

Pojedina istraživanja ispituju i povezanost vitamina D sa autonomnim poremećajima, ali stručnjaci ističu da su potrebne dodatne studije kako bi se precizno objasnila ta veza.

Kada treba potražiti pomoć lekara

Ukoliko se često javljaju vrtoglavice, nesvestice, nagle promene pulsa, hronični umor ili problemi sa regulacijom krvnog pritiska, potrebno je obratiti se lekaru. Iako simptomi nekada deluju nespecifično, oni mogu da ukažu na poremećaj autonomnog nervnog sistema koji zahteva detaljnu dijagnostiku i dugoročno praćenje.

(eKlinika.rs)