Ljudi koji piju ovoliko kafe na dan imaju 18 odsto manji rizik od demencije: Ovo su rezultati velike studije

Analiza podataka iz studija Nurses' Health Study i Health Professionals Follow-up Study, u kojima su tokom više od 40 godina redovno prikupljani podaci o ishrani, životnim navikama, demenciji i kognitivnim funkcijama, pokazala je da je veća konzumacija kofeinske kafe povezana sa 18 odsto manjim rizikom od razvoja demencije.

Koja je optimalna količina kafe ili čaja za smanjenje rizika od demencije i usporavanje kognitivnog pada? 

Prema rezultatima objavljenim u časopisu JAMA, kafa sa kofenom je pokazala efikasniju povezanost sa zdravljem mozga u odnosu na bezkofeinsku, dok je i redovno konzumiranje čaja povezano sa boljim očuvanjem kognitivnih funkcija.

„Najizraženije povezanosti primećene su kod umerenog unosa. Veće količine nisu donosile dodatne koristi“, naveli su autori studije.

Prema rečima glavnog autora istraživanja, dr Danijela (Dong) Vanga, optimalna količina za smanjenje rizika od demencije i usporavanje kognitivnog pada iznosi dve do tri šolje kafe sa kofeinom dnevno ili jedna do dve šolje čaja. U istraživanju je jedna šolja definisana kao porcija od približno 240 mililitara.

„Ako već pijete kafu, nema razloga da menjate tu naviku. Međutim, osobe koje ne piju kafu ne moraju da počnu zbog ovih rezultata“, rekao je dr Vang, docent na Harvard Medical School, Harvard T.H. Chan School of Public Health i Brigham and Women's Hospital.

On naglašava i da je uticaj kafe i čaja na smanjenje rizika od demencije relativno skroman, jerna očuvanje kognitivnih funkcija u starijem životnom dobu utiče veliki broj faktora.

Zašto su ovi rezultati značajni

Pitanje da li kafa, čaj, kofein ili bezkofeinski napici bolje štite mozak dugo je predmet rasprava među naučnicima. Dosadašnja istraživanja često nisu jasno razlikovala kofeinsku i bezkofeinsku kafu, zbog čega su rezultati bili neujednačeni.

Novo istraživanje ima posebnu težinu jer se zasniva na podacima iz dve velike prospektivne kohortne studije koje su više od četiri decenije sistematski pratile ishranu, životne navike i kognitivno zdravlje učesnika. Dr Vang ističe da postoje brojni faktori životnog stila i ishrane koji mogu da budu zaštitni, ali nijedan od njih ne predstavlja brzo rešenje.

„Pošto se procesi koji dovode do kognitivnog pada najčešće razvijaju tokom više decenija, veoma je važno posmatrati dugoročnu izloženost faktorima rizika za razvoj demencije“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, trenutno dostupne terapije protiv Alchajmerove bolesti mogu da se primenjuju uglavnom kod osoba koje već imaju visok rizik ili razvijene simptome, zbog čega preventivne mere zasnovane na načinu života i ishrani imaju poseban značaj.

Kako je sprovedena studija?

Istraživači su objedinjavali podatke iz dve velike kohortne studije, Nurses' Health Study, koja je obuhvatila 86.606 žena praćenih od 1980. do 2023. godine i Health Professionals Follow-up Study, koja je uključila 45.215 muškaraca praćenih od 1986. do 2023. godine.

Iz istraživanja su isključeni učesnici koji su na početku imali dijagnozu raka, Parkinsonove bolesti ili demencije.

Podaci o ishrani prikupljani su pomoću validiranih upitnika na početku studije, a zatim svake dve do četiri godine. Učesnici su prijavljivali koliko često konzumiraju određene namirnice i napitke. Ukupan unos kofeina procenjivan je na osnovu konzumacije kafe,

čaja, gaziranih napitaka i čokolade.

Glavni predmet analize bili su unos kofeinske i bezkofeinske kafe i čaja.

Šta su pokazali rezultati?

Tokom 43 godine praćenja zabeležena su 11.033 nova slučaja demencije.

Nakon prilagođavanja rezultata različitim faktorima koji mogu da utiču na ishod, istraživači su utvrdili da je veća konzumacija kafe sa kofeinom povezana sa 18 odsto manjim rizikom od demencije. Kod osoba sa najvećim unosom kofeinske kafe registrovano je 141 slučaj demencije na 100.000 osoba, dok je kod osoba sa najmanjim unosom zabeleženo 330 slučajeva na 100.000 osoba.

Pored toga, ispitanici koji su pili više kafe sa kofeinom prijavljivali su bolje subjektivno kognitivno funkcionisanje. U grupi sa najvećim unosom samo 7,8 odsto učesnika prijavilo je kognitivne tegobe, u poređenju sa 9,5 odsto među onima koji su retko ili nikada pili kofeinsku kafu. Najveći rezultati na testovima globalnih kognitivnih funkcija takođe su zabeleženi među osobama koje su konzumirale najviše kafe sa kofeinom.

Slični obrasci primećeni su i kod konzumacije čaja, dok bezkofeinska kafa nije bila povezana sa manjim rizikom od demencije. Najizraženije koristi zabeležene su kod dve do tri šolje kofeinske kafe dnevno i jedne do dve šolje čaja dnevno.

Veće količine nisu pokazale dodatne koristi, ali nisu bile povezane ni sa negativnim efektima.

Uticaj nije zavisio od genetike

Analiza je pokazala da je povezanost između većeg unosa kofeina i manjeg rizika od demencije bila nezavisna od genetske predispozicije, uključujući prisustvo APOE4 gena, kao i drugih poznatih faktora rizika kao što su indeks telesne mase i pušenje.

Ipak, istraživači naglašavaju da studija ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu između konzumacije kofeina i smanjenog rizika od demencije.

Ograničenja istraživanja

Jedno od glavnih ograničenja studije jeste činjenica da upitnici nisu sadržali detalje o vrsti čaja koji su učesnici pili. Zbog toga nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li je smanjenje rizika povezano sa samim čajem, kofeinom ili nekim drugim sastojkom.

Istraživači planiraju da u narednim analizama ispitaju i da li životno doba u kojem se kofein najviše konzumira utiče na rizik od razvoja demencije.

Šta kažu nezavisni stručnjaci?

Profesorka Deborah Barns sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku ocenila je da je studija metodološki veoma kvalitetna, ali da ostaju važna otvorena pitanja.

Prema njenim rečima, još nije jasno da li kofeinska kafa i čaj direktno smanjuju rizik od demencije ili osobe koje ih konzumiraju imaju neke druge karakteristike koje doprinose boljem kognitivnom zdravlju.

„Postoji biološka osnova za ovakvu povezanost jer kofein može da poboljša neuronsku fleksibilnost, smanji neuroinflamaciju i poveća osetljivost na insulin. Međutim, tačan mehanizam i dalje nije poznat“, navela je Barns.

Neurolog dr Džejms Nobl sa Univerziteta Kolumbija istakao je da se rezultati uklapaju u nalaze prethodnih opservacionih istraživanja. Ipak, upozorava da epidemiološke studije uvek nose mogućnost postojanja neizmerenih faktora koji mogu da utiču na rezultate.

On takođe podseća da su zdravstvena zaštita, navike u ishrani i faktori rizika danas značajno drugačiji nego osamdesetih godina prošlog veka, kada je započeto prikupljanje podataka.

(eKlinika.rs)