Ako vas noću bude grčevi u listovima, nemojte odmah kriviti magnezijum: Uzrok može biti mnogo ozbiljniji

Noćni grčevi u listovima umeju da budu toliko jaki da osobu probude iz sna i ostave bolan mišić i narednog dana. Najčešće se opisuju kao iznenadno, bolno stezanje mišića potkolenice, mada se grč može javiti i u stopalu ili butini. Mnogi tada prvo pomisle na manjak magnezijuma i posegnu za suplementima. Međutim, lekari upozoravaju da uzrok nije uvek tako jednostavan.

Grčevi u nogama mogu biti bezazleni, naročito ako se javljaju povremeno, posle dužeg stajanja, fizičkog napora, nedovoljnog unosa tečnosti ili tokom velikih vrućina. Ipak, ako se ponavljaju često, remete san, prate ih otok, trnjenje, slabost, promena boje kože ili bol pri hodu, mogu biti znak da telo šalje važniju poruku.

Šta se zapravo dešava kada nas uhvati grč

Grč je iznenadna i nevoljna kontrakcija mišića. Mišić se stegne, ne može odmah da se opusti i zato nastaje jak, oštar bol. Kod noćnih grčeva najčešće strada list, jer su mišići potkolenice tokom dana izloženi velikom opterećenju, a tokom noći položaj stopala može dodatno da ih skrati i učini podložnijim stezanju.

Većina noćnih grčeva nema jedan jasan uzrok. Mogu da ih pokrenu umor mišića, dehidratacija, nedovoljno istezanje, dugotrajno sedenje ili stajanje, ali i promene u cirkulaciji i nervima.

Magnezijum nije uvek rešenje

Magnezijum je važan za rad mišića i nerava, ali to ne znači da je svaki noćni grč posledica njegovog manjka. To je zamka u koju mnogi upadaju. Ako osoba mesecima ima grčeve, a samo menja vrste magnezijuma, gubi vreme i može da previdi pravi uzrok.

Istraživanja nisu pokazala ubedljiv dokaz da magnezijum značajno smanjuje učestalost noćnih grčeva kod svih ljudi. U jednoj randomizovanoj kliničkoj studiji objavljenoj u časopisu JAMA Internal Medicine, broj noćnih grčeva se smanjio i kod osoba koje su uzimale magnezijum i kod onih koje su uzimale placebo, ali razlika između grupa nije bila značajna.

To ne znači da magnezijum nikome ne može pomoći. Može biti koristan ako zaista postoji deficit, kod određenih osoba sa povećanim potrebama ili uz preporuku lekara. Ali kao univerzalni odgovor na svaki grč u listu, nije dovoljno dobar.

Najčešći bezazleni okidači

Kod mnogih ljudi noćni grčevi nastaju zbog svakodnevnih navika. Dugo sedenje, naročito sa savijenim nogama, višesatno stajanje, intenzivna fizička aktivnost, hodanje po vrućini, nedovoljan unos tečnosti i manjak istezanja mogu doprineti pojavi grčeva.

Leti su tegobe češće jer se više znojimo, gubimo tečnost i elektrolite, a krvni sudovi se šire. Kod starijih osoba rizik raste i zato što se sa godinama smanjuje mišićna masa, pa se mišići brže zamaraju.

Kada grčevi mogu ukazivati na problem sa cirkulacijom

Ako se grčevi ili bolovi u listovima javljaju pri hodu, a smiruju se kada osoba zastane i odmori, treba pomisliti na problem sa cirkulacijom u nogama. To može biti znak periferne arterijske bolesti, stanja u kojem su krvni sudovi suženi i mišići ne dobijaju dovoljno krvi tokom napora.

Posebno treba biti oprezan ako osoba puši, ima dijabetes, povišen krvni pritisak, povišen holesterol ili već ima kardiovaskularnu bolest. U tom slučaju grčeve ne treba tretirati samo kao „manjak minerala”.

Lekovi takođe mogu biti uzrok

Neki lekovi mogu doprineti pojavi grčeva ili poremećaju elektrolita. To se posebno odnosi na diuretike, lekove koji podstiču izbacivanje tečnosti i često se koriste kod povišenog pritiska ili srčane slabosti. Oni mogu dovesti do gubitka kalijuma, magnezijuma ili drugih elektrolita, što povećava rizik od grčeva.

Grčevi se mogu javiti i kod osoba koje koriste pojedine lekove za holesterol, terapiju za astmu, neke antidepresive ili druge lekove. To ne znači da terapiju treba prekidati na svoju ruku. Naprotiv, najgora odluka je samostalno ukidanje propisanog leka. Pravi korak je razgovor sa lekarom, koji može proceniti da li je potrebna kontrola elektrolita, promena doze ili zamena terapije.

Dijabetes, bubrezi i nervi

Kod osoba sa dijabetesom grčevi mogu biti povezani sa oštećenjem nerava, odnosno dijabetesnom neuropatijom, ali i sa slabijom cirkulacijom. Ako se uz grčeve javljaju peckanje, trnjenje, osećaj žarenja, utrnulost stopala ili slabiji osećaj dodira, to je razlog za pregled.

Bolesti bubrega takođe mogu uticati na ravnotežu tečnosti i elektrolita u organizmu. Kod osoba sa hroničnom bubrežnom bolešću grčevi su česta tegoba i ne treba ih lečiti na svoju ruku suplementima, jer neki minerali mogu biti štetni ako bubrezi ne rade dobro.

Kada treba otići lekaru

Povremeni grč u listu obično nije razlog za paniku. Ali pregled je potreban ako se grčevi javljaju često, ako su veoma bolni, ako se ponavljaju iz noći u noć, ako ometaju san ili ostavljaju dugotrajan bol u mišiću.

Lekaru se treba javiti i ako postoji otok jedne noge, crvenilo, toplota kože, promena boje stopala, utrnulost, slabost, bol pri hodu, rane koje sporo zarastaju ili ako se grčevi javljaju nakon uvođenja novog leka.

Poseban oprez je potreban ako je jedna noga iznenada otečena, bolna, topla i crvena. To može ukazivati na trombozu i zahteva hitnu medicinsku procenu.

Šta možete uraditi kada vas noću uhvati grč

Kada se grč javi, najvažnije je istegnuti mišić. Ako je grč u listu, nogu treba ispraviti, stopalo povući ka sebi i lagano istezati mišić. Može pomoći i ustajanje, oslanjanje stopala o pod, blago hodanje po sobi i masaža lista.

Topao tuš može opustiti mišić, dok hladna obloga nekima više prija ako posle grča ostane bol. Nema jednog pravila koje važi za sve, ali naglo i agresivno istezanje treba izbegavati jer može dodatno iritirati mišić.

Kako smanjiti rizik od noćnih grčeva

Najjednostavnije mere često najviše pomažu. Važno je unositi dovoljno tečnosti, posebno tokom toplih dana i posle fizičke aktivnosti. Pre spavanja može pomoći nežno istezanje listova, naročito kod osoba koje mnogo sede ili stoje tokom dana.

Korisno je i redovno kretanje, udobna obuća, izbegavanje dugog sedenja u istom položaju i oprez sa preteranim vežbanjem posle duže pauze. Ako se grčevi ponavljaju, lekar može predložiti analize elektrolita, funkcije bubrega, šećera u krvi, hormona štitaste žlezde ili procenu cirkulacije, u zavisnosti od simptoma i opšteg zdravstvenog stanja.

Najvažnije je ne lečiti simptom napamet

Noćni grčevi u listovima najčešće nisu opasni, ali nisu ni tegoba koju uvek treba otpisati kao „manjak magnezijuma”. Ako se javljaju povremeno, verovatno su posledica umora mišića, dehidratacije ili položaja nogu tokom sna. Ako su česti, jaki ili udruženi sa drugim simptomima, potrebno je potražiti uzrok.

(eKlinika.rs)