7 navika koje bi trebalo izbegavati uveče ako želimo bolje vrednosti krvnog pritiska

Krvni pritisak ne prati sat, pa 18 časova, kako često možemo pročitati u medijima, nije medicinski određena granica. Ipak, ono što jedemo, pijemo i radimo tokom večeri može da utiče na kvalitet sna, noćne vrednosti pritiska i rezultate koje ćemo izmeriti narednog jutra.

Krvni pritisak se prirodno menja tokom dana. Kod većine zdravih ljudi tokom spavanja dolazi do njegovog pada. Međutim, kod nekih osoba pritisak noću ne opada dovoljno, ostaje povišen ili čak raste. Takav obrazac može biti povezan sa većim kardiovaskularnim rizikom. Zato večernje navike nisu nevažne. One, naravno, ne mogu da zamene terapiju, ali mogu da otežaju ili olakšaju kontrolu hipertenzije.

1. Ne pretvarajmo večeru u najslaniji obrok u danu

Suhomesnati proizvodi, gotovi sosovi, slani sirevi, grickalice, konzervirana hrana, instant supe, pekarski proizvodi i brza hrana mogu sadržati mnogo više soli nego što pretpostavljamo.

Previše natrijuma doprinosi zadržavanju tečnosti i može da povisi krvni pritisak, naročito kod osoba koje su osetljive na so. Problem nije samo so koju dodajemo tokom kuvanja. Veliki deo natrijuma unosimo kroz industrijski prerađenu hranu.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da unose manje od 2.000 miligrama natrijuma dnevno, što odgovara količini manjoj od pet grama soli. To je ukupna dnevna količina, a ne količina dozvoljena samo za jedan obrok.

Ako uveče ogladnimo, bolji izbor mogu biti sveže povrće, neslani orašasti plodovi u umerenoj količini, jogurt bez dodatog šećera ili lagan obrok pripremljen bez mnogo soli. Smanjenje unosa natrijuma jedna je od dokazano korisnih nefarmakoloških mera za snižavanje krvnog pritiska.

2. Ne koristimo alkohol kao sredstvo za opuštanje i lakše uspavljivanje

Čaša alkohola može da izazove pospanost, ali to ne znači da nam obezbeđuje kvalitetan san. Alkohol može da naruši strukturu sna, pojača hrkanje i pogorša opstruktivnu apneju u snu. Uz to, prekomerno i učestalo konzumiranje alkohola može da povisi krvni pritisak.

Osobama koje ne piju alkohol ne savetuje se da počnu da ga koriste zbog navodne zaštite srca. Takva zaštita nije pouzdano dokazana. Ako već imamo hipertenziju, smanjenje ili izbacivanje alkohola može biti važan deo kontrole bolesti. Posebno treba izbegavati ispijanje veće količine alkohola u kratkom vremenu. Alkohol može da stupi u interakciju i sa pojedinim lekovima, pa je potreban dodatni oprez.

3. Ne posežimo kasno za kafom i energetskim napicima

Kofein kod nekih ljudi može kratkotrajno da povisi krvni pritisak. Reakcija nije ista kod svih, a osobe koje redovno piju kafu mogu razviti određenu toleranciju. Večernji problem nije samo mogući prolazni skok pritiska. Kofein može da oteža uspavljivanje i skrati san, a nedovoljno dug i nekvalitetan san povezani su sa povišenim krvnim pritiskom.

Ne treba zaboraviti da kofein ne sadrže samo kafa i energetski napici. Može ga biti u crnom i zelenom čaju, koli, čokoladi, suplementima za povećanje energije i pojedinim lekovima.

Umesto krutog pravila „bez kafe posle 18 časova”, korisnije je da pratimo sopstvenu reakciju i izbegavamo kofein najmanje nekoliko sati pre spavanja ako primećujemo da nam remeti san ili povisuje pritisak.

4. Ne pušimo „poslednju cigaretu za smirenje”

Nikotin ne smiruje krvne sudove. On aktivira simpatički nervni sistem, ubrzava rad srca i može privremeno da povisi krvni pritisak. To se odnosi na cigarete, elektronske cigarete i druge proizvode koji sadrže nikotin. Subjektivni osećaj smirenja posle cigarete često je zapravo kratkotrajno ublažavanje simptoma nikotinske zavisnosti. Za krvne sudove nema bezbedne večernje cigarete.

Prestanak pušenja ne svodi se samo na bolji rezultat na aparatu za merenje pritiska. Time smanjujemo ukupan rizik od infarkta, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih bolesti.

5. Ne ostajmo satima u fotelji, ali izbegavajmo naporne treninge pred spavanje

Redovna fizička aktivnost pomaže u kontroli krvnog pritiska. Ipak, ako smo čitav dan sedeli, nekoliko večernjih sati ispred televizora neće nam pomoći da ostvarimo taj cilj.

Lagana šetnja posle večere može biti dobar izbor, ukoliko nam je lekar nije ograničio. S druge strane, veoma intenzivan trening neposredno pre odlaska u krevet nekim ljudima otežava uspavljivanje. To ne znači da je večernje vežbanje samo po sebi štetno. Najbolje vreme za fizičku aktivnost jeste ono koje možemo redovno da održimo i koje nam ne remeti san.

Ako tokom vežbanja osetimo bol ili pritisak u grudima, izrazito gušenje, nesvesticu ili neuobičajenu slabost, aktivnost treba prekinuti i potražiti medicinsku pomoć.

6. Ne žrtvujmo san i ne zanemarujmo glasno hrkanje

Kratak i nekvalitetan san povezani su sa povišenim krvnim pritiskom. Odraslim osobama uglavnom je potrebno najmanje sedam sati sna, mada individualne potrebe nisu potpuno iste. Posebnu pažnju zahteva glasno hrkanje praćeno prekidima disanja, naglim buđenjem, gušenjem, jutarnjom glavoboljom ili izraženom dnevnom pospanošću. To mogu biti znaci opstruktivne apneje u snu. Nelečena apneja povezana je sa hipertenzijom, uključujući pritisak koji se teško reguliše lekovima.

Telefon nije jedini krivac za hipertenziju, ali višesatno ostajanje budnim uz ekran može da nam skrati san. Zato je korisno da vreme odlaska u krevet ne pomeramo iz večeri u veče.

7. Ne preskačimo terapiju i ne pomerajmo je za veče na svoju ruku

Jedna od najopasnijih večernjih navika jeste odluka: „Pritisak mi je sada dobar, večeras mi lek nije potreban.” Dobra vrednost često znači da terapija deluje, a ne da hipertenzija više ne postoji.

Lekove treba uzimati u propisanoj dozi i u vreme koje je odredio lekar. Nije dokazano da je večernje uzimanje svih lekova za pritisak bolje za svakog pacijenta. Optimalno vreme zavisi od konkretnog leka, drugih bolesti, neželjenih efekata i dnevnog obrasca krvnog pritiska.

Posebno ne treba udvostručavati sledeću dozu ako smo jednu zaboravili, osim ako smo od lekara dobili upravo takvo uputstvo. Terapiju ne menjamo na osnovu jednog večernjeg merenja.

Kako pravilno izmeriti pritisak uveče

Rezultat neće biti pouzdan ako pritisak merimo odmah po ulasku u kuću, posle penjanja uz stepenice, cigarete, kafe, alkohola, obilnog obroka ili rasprave.

Pre merenja trebalo bi da mirno sedimo najmanje pet minuta. Leđa treba da budu oslonjena, stopala na podu, noge neprekrštene, a ruka oslonjena tako da manžetna bude približno u nivou srca. Tokom merenja ne razgovaramo. Koristimo odgovarajuću manžetnu i validiran aparat za nadlakticu.

Obično se rade dva merenja u razmaku od jednog minuta, a rezultati se beleže. Mnogo nam više govori niz pravilno izmerenih vrednosti nego jedan rezultat dobijen u trenutku uznemirenosti.

Kada povišen pritisak zahteva hitnu reakciju

Ako aparat pokaže veoma visoku vrednost, prvo treba da ostanemo mirni i ponovimo merenje posle nekoliko minuta pravilnog sedenja.

Vrednosti oko ili iznad 180/120 mmHg, naročito ako su praćene bolom u grudima, otežanim disanjem, slabošću ili oduzetošću dela tela, poremećajem govora, konfuzijom, naglom promenom vida ili drugim novim ozbiljnim simptomima, zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Večernje navike mogu pomoći da bolje kontrolišemo pritisak, ali hipertenzija se ne leči samo ranijom večerom, šetnjom i odlaskom na spavanje na vreme. Najsigurniji rezultat daju redovna merenja, pravilno uzimanje terapije, manje soli, dovoljno kretanja, kvalitetan san i kontrole kod lekara.

(eKlinika.rs)