Ortoped Vuk Vučić savetuje kako da što funkcionalniji sačekate ugradnju veštačkog kuka

Na operaciju kuka (ugradnju endoproteze) o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i ranije se, nažalost, dugo čekalo. Institut za ortopediju Banjica je lider u regionu po broju obavljenih ortopedskih operacija a pacijenti su na ovu intervenciju pre pandemije čekali oko godinu, do godinu i po dana. Izvesno je da će se zbog višestrukog „kovid režima“ u kojem je bio ovaj Institut, sada čekati i duže od dve godine.

Nemojte čekati poslednji trenutak za odlazak kod ortopeda ako osećate promene

Doktor Vuk Vučić, specijalista ortopedije sa traumatologijom u Institutu „Banjica“ kaže za eKliniku da se kod nas, po prirodi stvari i mentaliteta, čeka do razvoja krajnje teških tegoba, pa se pacijenti tek u poodmaklom stadijumu artroze javljaju lekaru i dolaze do ortopeda, što značajno komplikuje period čekanja na intervenciju. Zbog toga daje i najvažniji savet da se već sa pojavom prvih bolova u regiji prepone javite svom lekaru, a šalje i preporuku kolegama u domovima zdravlja da već sa prvim jasnim radiografskim znacima artroze kuka, pacijente šalju na pregled kod ortopeda.

Zašto kuk mora da se zameni?

– Najčešći razlozi za ovu proceduru su degenerativno oboljenje kuka (artroza kuka), a potom i prelomi vrata butne kosti. Artroze kuka mogu biti primarne i sekundarne. Primarne artroze su nepoznatog porekla. Smatra se da u osnovi ovih patoloških promena stoje genetski faktori, godine starosti itd. Sekundarne artroze se najčesće razvijaju na terenu ranije povrede, usled razvojnih poremećaja u detinjstvu, a mogu biti i posledice raznih drugih oboljenja i patoloških stanja – kaže dr Vučić za eKliniku.

Objašnjava i da je sama hirurška tehnika u oba slučaja identična s tim što se kod preloma vrata butne kosti najčešće koristi tzv. poštedniji pristup, uz očuvanje što više pre svega mekog tkiva, kako bi kuk bio stabilniji. Pored toga, moderne tehnike podrazumevaju minimalno – invazivni pristup kod osoba sa adekvatnim indeksom telesne mase (BMI), što pored funkcionalnog efekta ima i bolji estetski učinak, s obzirom na to da su ožiljci značajno manji.

Kome sleduje koja proteza

Sagovornik eKlinike kaže da se pacijenti često raspituju o tome kakvu protezu će dobiti, koji je njen životni vek i slično.

• Kod mlađih pacijenata se najčešće koriste tzv. bescementni implantati sa oslanjajućim parom metal – polietilen (kontakt izmedju femoralne i acetabularne komponente). Poslednjih godina su sve popularniji kratki stemovi (femoralni deo) i oslanjajući parovi sa karamičkom površinom (keramika – polietilen, keramika – keramika). Kraći stemovi se prvenstveno koriste kako bi se sačuvalo što vise koštanog tkiva za eventualnu buduću reviziju, dok se oslanjajući parovi kombinuju, kako bi se umanjilo habanje medju komponentama i produžio vek implantata.
• Kod starijih pacijenata se najčešće koriste tzv. cementni implantati koji podrazumevaju da je između komponenti endoproteze i koštanog tkiva cementni sloj od par milimetara koji služi da bolje fiksira komponentu za kost. Taj cementni sloj odgovara smesi koja se koristi za pravljenje zubnih plombi i ima svoj modul elastičnosti koji mu obezbeđuje dugovečnost. Koristi se kod starije populacije s obzirom na to da je kod nje biološki potencijal kosti slabiji, a samim tim i mogućnost prorastanja.
• Bescementni implantati se najčešće koriste kod mlađih osoba i zasnivaju se na filozofiji prorastanja koštanog tkiva u specijalno dizajnirane gravure duž čvrstih metalnih komponeneti endoproteza. Međutim, ova podela implantata prema godinama pacijenata nije svuda isto zasnovana. Tako se na primer u Skandinavskim zemljama i dalje više koriste cementni implantati.
• Trajnost endoproteze i dugoročnost implanatata se vezuje za kvalitet hirurske izvedbe ali i kvalitet implantirane endoproteze, uz disciplinu pacijenata nakon intervencije.

Na nogama već dan posle operacije

Pacijenti ustaju iz kreveta već dan nakon intervencije, uz pomoć pomagala (štaka). Nekoliko nedelja pacijent ne bi trebalo da stavlja kuk u položaj od 90 stepeni, a potrebna je promena navika i prilagođavanje u obavljanju nekih uobičajenih rutina.  Nije preporučljivo ni prekrštanje nogu i to u dužem vremenskom periodu. Takođe, u prvih nekoliko nedelja treba ležati na leđima, bez okretanja na stranu. Savetuje se i da se ubrzo nakon operacije počne sa jačanjem i zatezanjem mišića nogu, kako bi oporavak bio brži. Da bi ugrađena proteza trajala duže i funkcionisala bez problema, potrebno je pridržavati se predočenih pravila ponašanja u periodu oporavka. Važno je biti aktivan i ne opterećivati kuk prekomernom težinom. Život sa veštačkim kukom se, nakon oporavka, odvija isto kao i pre operacije a pacijenti ne osećaju da imaju implant u sebi. Mlađe osobe sa veštačkim kukom nakon oporavka ponovo se čak bave i sportom.

Na pitanje zašto je sve više mladih osoba koje moraju da obave ovu intervenciju, dr Vučić kaže za eKliniku da su razlozi najčešće u povećanom traumatizmu s obzirom na aktivniji životni stil.

– Tu su i razvojni poremećaji u detinjstvu, kao i avaskularne nekroze koje mogu nastati idiopatski (nepoznato poreklo), ali mogu biti i posledica povećane upotrebe pojedinih lekova, alkohola i slično – dodaje.

Kako da sebi olakšate period čekanja na intervenciju

– Tokom ovog perioda potrebno je da pacijenti budu aktivni, da se što više kreću, po potrebi i uz pomoć pomagala i ordiniranu terapiju (preparati na bazi glukozamina i nesteroidni antireumatici). Aktivnost je veoma važna kako bi mišićni stabilizatori buduće endoproteze bili što kompetentniji, a samim tim i postoperativni oporavak što lakši – kaže Vučić.

– Pokreti u kuku bez obzira na oštećenu hrskavicu zgloba, pored očuvanja mišićnog tkiva dovode i do stvaranja mikrotrauma i oziljnih promena u samom zglobu koje, ma koliko to apsurdno zvučalo, omogućavaju lakši pokret u zglobu. U suštini, najvažnije je čuvati mišićnu masu i ne dobijati na kilaži, odnosno skidati kilažu u slučaju gojaznosti. Pacijenti moraju biti svesni da gojaznost značajno komplikuje i planiranu hiruršku proceduru, ali i oporavak – opominje sagovornik eKlinike.

Dok čekate na operaciju posle koje će vam se kvalitet života drastično promeniti na bolje kada prođe oporavak, fizioterapeuti kao izuzetno blagotvorno savetuju plivanje, kao i upražnjavanje joge (do granice bola i uz zamenske vežbe ako vam stanje ne dozvoljava da ih uradite).