Mnoge osobe nikada ne bi izašle u šetnju da nemaju ljubimca Foto: Shutterstock
Život sa psom ili sa mačkom definitivno može da donese više i fizičkih i emocionalnih zdravstvenih koristi, uz malo energije i posvećenosti. U novom istraživanju koje je obuhvatilo nešto manje od 1.800 osoba, starosti između 25 i 64 godine, koji su imali zdravo srce, skoro polovina (42 odsto) posedovala je psa. Tipično za sve je da su praktikovali zdrave životne navike poput šetnje, vežbanja, dobre ishrane i idealnog nivoa šećera u krvi, u odnosu na one koji psa nemaju. Otkriveno je, međutim, i da je nešto veća verovatnoća da će vlasnici pasa pušiti, ali su za njih, upravo zbog navedenih zdravijih životnih navika, i rizici manji u odnosu na pušače koji nemaju ljubimca.
Nacionalna anketa o zdravom starenju prošle jeseni je ispitivala 2.051 odraslu osobu starosti od 50 do 80 godina, od kojih je više od polovine izjavilo da poseduje kućnog ljubimca. Čak 88 odsto je reklo da su im kućni ljubimci pomogli da se opuste i da više uživaju u životu, a 86 odsto je izjavilo da su kućni ljubimci učinili da se osećaju voljeno. Prema anketi, 79 odsto starijih vlasnika kućnih ljubimaca reklo da im njihovi četvoronožni prijatelji, uključujući i živinu i ribice, smanjuju stres.
Uzevši u obzir da se više od 40 odsto starijih osoba redovno oseća usamljeno (što je u istraživanju povezano sa lošijim ukupnim zdravljem, nemirnim i nedovoljnim snom, većim stresom i više upala), zaključak je da bi podsticanje starijih da udomljavaju kućne ljubimce moglo da utiče na poboljšanje mnogih aspekata njihovog života. Takođe, među anketiranim starijim osobama koje su živele same ili su prijavile lošije zdravstveno stanje, 72 odsto je reklo da su im kućni ljubimci pomogli da se lakše nose sa fizičkim ili emocionalnim problemima.
Kućni ljubimci, kažu njihovi vlasnici, ublažavaju bol. Dvoje od petoro starijih koji žive sami (43 odsto) i 46 procenata onih koji su lošijeg opšteg zdravstvenog stanja, izjavili su da im njihovi kućni ljubimci pomažu da lakše podnesu bolove. To je potvrdila jedna ranija studija, koja je još 2012. godine u časopisu Pain, otkrila je da su terapijski psi obezbedili „značajno smanjenje bola i emocionalnog stresa kod pacijenata sa hroničnim bolom“. Takođe, kažu naučnici, vlasnici kućnih ljubimaca koji gledaju u oči psa najmanje pet minuta, pojačavaju lučenje hormona oksitocina, koji čini da se osećamo dobro.
Četvoronožni drugari pomažu starijima i da se pridržavaju rutina. Više od polovine (62 odsto) ispitanih starijih osoba reklo je da im je briga o njihovim životinjima pomogla da održe životne rutine, a 73 odsto je reklo da im njihovi ljubimci pružaju osećaj svrhe. Organizovanje obaveza u toku dana dana postaje još važnije nakon odlaska u penziju, jer rizik od depresije raste kada osoba nema osećaj svrhe, sama je i oseća se odbačeno i beskorisno. Bez smislenih stvari koje treba obaviti, opadaju i kognitivne sposobnosti. Redovne obaveze, ali i angažovana briga za ljubimca, šetnje, nega i igranje sa njim sigurno mogu da pomognu da se ispune prazne sati, um zadrži oštrim, i ne zanemari osećanje sposobnosti da se brine o nekom živom stvoru i njegovim potrebama.
Usamljenost može biti strašna, kažu studije o mentalnom zdravlju, i jedan je od osećaja koji se najteže prevazilazi. Svaki vid izolacije povećava rizik od srčanih bolesti za 29 i moždanog udara za 32 odsto. Analiza 70 studija u kojima je učestvovalo 3,4 miliona ljudi otkrila je da ljudi koji pate od socijalne izolacije imaju 30 odsto veći rizik da umru u narednih sedam godina. Međutim, uprkos nekim tvrdnjama da su ljudi posvećeni životinjama okrenuti samo njima, 65 odsto starih vlasnika kućnih ljubimaca tvrdi da su ih upravo životinje povezale sa drugim ljudima.
Usamljenost najteže pada starijim osobama – sa ljubimcem je lakše, a moguće je i povezivanje sa drugim ljudima koji vole životinje Foto: Shutterstock
Kućni ljubimci održavaju odrasle osobe aktivnim. Osobe do 65 godina i starije, trebalo bi da imaju najmanje 2,5 sata umerenih aerobnih vežbi (poput brzog hodanja) svake nedelje, ili oko 30 minuta u većini dana u nedelji. I 64 odsto ukupnih vlasnika kućnih ljubimaca, a posebno 78 odsto među vlasnicima pasa, reklo je da im je njihov ljubimac pomogao da budu fizički aktivniji. Udruženje gerontologa je 2017. godine otkrilo da je šetanje pasa kod starijih odraslih osoba povezano sa češćim umerenim, ali i vežbanjem jačeg kapaciteta, kao i nižim indeksom telesne mase i manjim brojem poseta lekaru. Međutim, ne treba zaboraviti i na potrebe ljubimaca – ako pripadaju grupi aktivnijih ili tzv. radnih pasa, njima je potrebno mnogo više energije, istrčavanja i aktivnosti.
Dodatna fizička aktivnost nosi i neke rizike za vlasnike. Nedavno istraživanje JAMA izvestilo je da su se prelomi kostiju povezani sa starijim osobama koje šetaju pse više nego udvostručili između 2004. i 2017. godine kod pacijenata starijih od 65 godina (od 1.671 u 2004. na 4.396 slučaja u 2017. godini). Takođe, 6 odsto starijih osoba u Nacionalnoj anketi o zdravom starenju reklo je da su njihovi kućni ljubimci prouzrokovali pad ili neku drugu povredu. Stoga, starije osobe sa ograničenom pokretljivošću trebalo bi da razmišljaju o udomljavanju nekog manjeg psa, mačke, ptice ili ribica, umesto udomljavanja nekog velikog, zahtevnog psa sa bezgraničnom energijom koga treba šetati ili istrčavati nekoliko puta dnevno.
Životinje su potencijalni prenosioci nekih bolesti, u tom smislu je veoma važno odgovorno vlasništvo. Pre nego što kućnog ljubimca pustite u kuću, pobrinite se da ga veterinar pregleda kako bi bio siguran da je zdrav. Kućni ljubimci mogu da nose određene bakterije, viruse, parazite i gljivice koje bi mogle da budu opasne za starije osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom. Na primer, oko 40 odsto mačaka nosi bakteriju koja uzrokuje toksoplazmozu (bolest mačjih ogrebotina), koja može da se pojavi u vidu ogrebotina koje su zagnojile ili ne zarastaju, ali takođe može da izazove otečene limfne čvorove i groznicu. Vlasnici kućnih ljubimaca treba uvek da operu ruke sapunom i tekućom vodom posle kontakta sa pljuvačkom psa ili mačke, ili njihovom stolicom prilikom promene ili čišćenja posipa.
Odgovorno vlasništvo podrazumeva i redovnu godišnju vakcinaciju i preglede, zaštitu od spoljnih i unutrašnjih parazita, balansiranu ishranu, vanredne veterinarske preglede ako dođe do bolesti. To ponekad može jako da optereti budžet starijih osoba od kojih najveći broj, barem kod nas, ima skromnija primanja. Naravno, to nije razlog da se unapred lišite velike količine ljubavi i navedenih zdravstvenih koristi, pa se uz pomoć bližnjih i ovo da prevazići.