Paraliza lica je stanje koje je prolazno, osim u retkim težim slučajevima Foto: Shutterstock
Paraliza ili pareza lica je privremeno stanje koje se javlja usled oštećenja facijalnog nerva koje mnogi mešaju sa moždanim udarom. Prvi simptom je iznenadna slabost jedne strane lica, a od težine simptoma zavisi da li će pacijent proći bez terapije ili je potrebno uključivanje kombinovanih tretmana.
Sve funkcije lica, kao i facijalnog nerva trebalo bi da se u potpunosti vrate u roku od 6 meseci. U retkim slučajevima rezidualna slabost mišića traje duže od ovog perioda, a još ređe može biti i trajna. Treba naglasiti da ova pojava nema nikakve veze sa promajom, što je velika predrasuda, i da se često meša sa simptomima šloga ili mijastenije gravis (bolest slabosti mišića).
Idiopatska paraliza lica – Belova paraliza je oblik privremene paralize lica ili slabosti koja se u najvećem broju slučajeva javlja na jednoj strani glave. Iz još uvek nepoznatih razloga, dolazi do disfunkcije facijalnog nerva (kranijalnog nerva VII) i zbog toga je još poznata i kao periferna pareza facialis. Ovaj nerv usmerava mišiće na jednoj strani lica, uključujući i one koji kontrolišu treptanje, otvaranje i zatvaranje očiju i izraze lica poput osmeha. Facijalni nerv takođe prenosi nervne impulse do suznih i pljuvačnih žlezda, mišića male kosti u sredini uha, kao i senzacije ukusa sa jezika.
Budući da facijalni nerv ima toliko složenih funkcija, njegovo oštećenje može dovesti do brojnih problema. Simptomi Belove paralize mogu da se razlikuju od osobe do osobe i mogu da variraju od blage slabosti do totalne paralize. Belova paraliza lica najčešće počinje iznenadnom slabošću jedne strane lica, a ostali simptomi mogu uključivati opuštenost usta, slinjenje, nemogućnost zatvaranja oka (uz suvoću oka) i prekomerno lučenje suza jednog oka. Pojedinci mogu takođe imati bolove u licu ili još neke senzacije poput promenjenog ukusa ili netolerancije za glasnu buku. Može doći i do značajnih izobličenja lica.
Uzrok Belove paralize još uvek nije poznat, a oticanje i zapaljenje kranijalnog (facijalnog) nerva VII primetno je kod svih osoba sa ovim stanjem. Većina naučnika veruje da reaktivacija postojeće (uspavane) virusne infekcije može da prouzrokuje poremećaj, a ovo su neke koje se najčešće dovode u vezu sa Belovom paralizom: Herpes simpleks (ranice i genitalni herpes), Herpes zoster (male boginje i kožni osip), Epštajn bar (mononukleoza), infekcije citomegalovirusom, adenovirus, zauške, grip i virus koksaki.
Oštećeni imunitet od stresa ili premalo sna, neke fizičke traume, lakše bolesti ili autoimuni sindromi, takođe mogu da budu pokretači. Kako facijalni nerv otekne i upali se kao reakcija na infekciju, on izaziva pritisak u unutrašnjosti kanala (koštani kanal kroz koji nerv dolazi do lica), što dovodi do ograničenog protoka krvi i kiseonika u nervne ćelije. U nekim blažim slučajevima kada je oporavak brz, biva oštećen samo mijelinski omotač (masni omotač sa funkcijom koji izolacije nervnih vlakana). Neka ozbiljnija zdravstvena stanja takođe mogu da izazovu paralizu lica, poput tumora na mozgu, moždanog udara, mijastenije gravis ili Lajmske bolesti.
Paraliza lica može se javiti kod oba pola, bez obzira na godine života, ali procenti govore da najčešće pogađa starosnu grupu od 15 do 45 godina. Faktori rizika za Belovu paralizu uključuju i trudnoću, preeklampsiju, gojaznost, hipertenziju, dijabetes i bolesti gornjih disajnih puteva.
Dijagnoza Belove paralize postavlja se na osnovu jasne kliničke slike: akutne slabosti facijalnog nerva ili paralize na jednoj strani lica, koja traje do 72 sata i isključivanjem drugih mogućih uzroka paralize lica. Određeni laboratorijski test koji bi potvrdio dijagnozu ovog poremećaja ne postoji.
Lekar će najpre ispitati slabost lica u gornjoj i donjoj regiji, jer se ona javlja u većini slučajeva uključujući čelo, kapak i/ili jednu stranu usta. Rutinske laboratorijske analize mogu da posluže isključenju drugih bolesti, koje mogu prouzrokovati slabost i „padanje“ lica, ali i ukažu na neke druge probleme tipa infekcija ili dijabetesa. Elektromiografija (EMG) može da potvrdi oštećenje nerva i odredi intenzitet. Dijagnostičke metode poput magnetne rezonance (MRI) ili računarske tomografije (CT) mogu da isključe druge strukturne uzroke pritiska na facijalni nerv (kao što je arterija koja kompresuje nerv) i da provere stanje kompletnog nervnog sistema.
U većini slučajeva primenu oralnih kortikosteroida treba započeti u roku od 72 sata od pojave simptoma – u svakom slučaju što pre. Analgetici kao što su aspirin, acetaminofen ili ibuprofen mogu da ublaže bol, a obavezno je i uzimanje kompleksa B vitamina. Zbog mogućih interakcija lekova i alergijskih reakcija, o upotrebi i kombinaciji medikamenata obavezno razgovarajte sa lekarom.
Belova paraliza može da prekine prirodnu sposobnost treptanja kapaka, ostavljajući oko izloženo iritaciji i sušenju. Veoma je važno održavati oko vlažnim i zaštititi ga od upadanja sitnih predmeta, insekata, prašine ili povreda. Zato, koristite kapi za oči, veštačke suze, masti za oči ili gelove, kao i zaštitne flastere.
Druge terapije poput fizikalne, tople masaže lica ili akupunkture mogu da pruže potencijalno poboljšanje funkcije facijalnog nerva i da ublaže osećaj bola. Metoda dekompresije u tretmanu lečenja Belove paralize u cilju ublažavanja pritiska na nerv je kontroverzna – neki lekari je primenjuju, a neki smatraju da je previše rizična, pa i kontraproduktivna.
U retkim prilikama ukazaće se potreba za kozmetičkom ili rekonstruktivnom operacijom kako bi se smanjili deformiteti poput oka koje više ne može da se zatvori ili iskrivljenog osmeha.
Klinički dokazi poboljšanja javljaju se u roku od tri nedelje u 85 odsto slučajeva, a većina osoba na kraju oporavi i povrati normalnu funkciju lica, najduže do šest meseci nakon prvih simptoma. Kod nekih može da se javi blaga rezidualna slabost lica ili umereni, ali i ozbiljni deficit u vidu oduzetosti i padanja. Belova paraliza retko može da ostavi posledice kao što su nehotični pokreti usta, kada pokušavate da trepnete očima, ili nepotpun oporavak facijalisa, koji može da rezultira problemima u govoru ili formiranju reči (dizartrija).
U jednom od aktuelnih istraživačkih projekata naučnici se bave proučavanjem dva gena kako bi identifikovali molekularne mehanizme uključene u regeneraciju nervnih projekcija (aksona). Razumevanje načina regeneracije perifernih nerava može da dovesti do metoda za sprečavanje oštećenja nerva i njegovih drugih povreda. Znanja stečena novim istraživanjima pomoći će naučnicima da pronađu konačni uzrok pojave Belove paralize, što će dovesti i do otkrića novih efikasnih tretmana za lečenje i oporavak.