Osteoartritis je hronična bolest za koju još uvek nema leka. Foto: Shutterstock
Osteoartritis ili degenerativno oboljenje zglobova, najučestalija je bolest zglobova i jedan od vodećih uzročnika invaliditeta. Reč je o stanju koje se razvija u srednjom životnom dobu i počinje da ispoljava svoje loše znake u kasnijim godinama, a ukočenost i bol u zglobovima su najčešći simptomi. Takođe se opisuje i kao „škripanje u kolenu“.
Smatra se da je degenerativno oboljenje zglobova, najveća pretnja za žene starije od 55 godina i da uglavnom ima genetsku predispoziciju. Osteoartritis je bolest koja se javlja kao posledica oštećenja hrskavice zgloba. Tokom godina korišćenja zgloba, oštećena hrskavica dovodi do jačeg mehaničkog opterećenja i oštećenja kosti. Vremenom dolazi do bujanja koštanog i mekih tkiva, a pokreti su sve ograničeniji i sve teži. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj obolelih od osteoartritisa porastao je za 17,1 odsto za nešto više od jedne decenije, a upravo ova bolest nalazi se u prvih 10 vodećih uzročnika invaliditeta.
Simptomi osteoartritisa uključuju i otok oštećenog zgloba, čuje se krckanje, a mišići oko zgloba su sve slabiji. Osteoartritis može da zahvati bilo koji zglob, a najviše pogađa zglobove ruku, kukove i kolena, kao i zadnji deo vrata. Na krajevima normalnih, zdravih zglobova nalazi se hrskavica – čvrst materijal, poput gume, sastavljen od gela sa visokim sadržajem vode i od dve vrste proteina – kolagena i proteoglikana.
Uloga hrskavice jeste da zaštiti kosti, ali i da omogući pravilan rad zglobova, kada se savijamo ili istežemo. Kod ljudi sa osteoartritisom, hrskavica gubi sadržaj vode, pa dolazi do smanjene mogućnosti da se apsorbuju udari. Hrskavica tada počinje da se tanji, dolazi do „sudara“ kostiju zgloba, odnosno trenja, što sve zajedno uzrokuje bol i upalu.
Postoje dva tipa bolesti – primarni i sekundarni osteoartritis. Primarni osteoartritis je učestaliji, javlja se tokom vremena, bez jasnih uzroka. Više pogađa žene, posebno posle menopauze, a najčešće zahvata kičmu, prste, kukove, kolena.
Sekundarni oblik osteoartritisa ima jasne uzroke. Često se viđa kod sportista, koji povređuju zglobove, a dovodi se i u vezu sa povećanom telesnom težinom, fizičkom neaktivnošću, kongenitalnim (urođenim) poremećajima zgloba, kao što je displazija kuka. Sekundarni osteoartritis može biti i posledica skolioze, hemofilije i drugih poremećaja koji mogu uzrokovati krvarenje u zglobovima.
Ovaj vid bolesti može biti uzrokovan avaskularnom nekrozom, inflamatornim artritisom, kao što su reumatoidni artritis i giht. Dovodi se u vezu i sa abnormalnim rastom kostiju i hrskavice poznatom kao Pagetova bolest, kada se kosti uvećavaju i postaju mekše.
Starije žene su u riziku da razviju primarni oblik bolesti, ali i genetska predispozicija ima uticaj na nastanak bolesti. Gojaznost je čest uzrok sekundarnog vida bolesti koja u ovom stanju najčešće zahvata kolena i kukove. Povrede i prelomi su čest okidač za razvoj bolesti, a zanimanja koja uključuju rad u klečećem položaju ili podizanje tereta, takođe uzrokuju osteoartritis. Takođe, i preterana fizička aktivnost u nekom sportu, ali i manjak aktivnosti – vode u nastanak osteoartritisa.
Ne postoji samo jedan test na osnovu kojeg bi lekar mogao da utvrdi da pacijent ima osteoartritis. Dijagnoza se postavlja na osnovu fizičkih testova, snimaka, laboratorijskih nalaza. Doktor će uzeti u razmatranje osteoartritis, ako trpite bolove koji se pogoršavaju pri fizičkoj aktivnosti, ako ste stariji od 45 godina, ukoliko patite od jutarnje ukočenosti koja traje do 30 minuta, ukoliko je očito uvećanje zglobova ili ako imate ograničene pokrete. Test krvi i laboratorijski testovi, magnetna rezonanca, neće utvrditi osteoartritis, nego će samo isključiti postojanje nekih drugih bolesti.
Osteoartritis je hronična bolest za koju još uvek nema leka. Bolovi često ograničavaju svakodnevne aktivnosti i mogu da budu uzročnik lošeg sna. Prema nekim saznanjima, skoro 70 odsto pacijenta obolelih od osteoartritisa ima problema sa spavanjem. Simptomi se najčešće pogoršavaju ako se stanje ne leči. Smatra se da preparati koji sadrže aktivnu supstancu glukozamin mogu da ublaže bol i poboljšaju funkciju zahvaćenog zgloba.
Umeci za cipele i neka druga pomagala, mogu biti od pomoći, isto kao i fizička aktivnost, uključujući aerobik i vežbe snage, fizikalna terapija, gubitak kilograma i na kraju operacija. Nesteroidni antizapaljenski lekovi, ibuprofen, klasični nesteroidni antireumatici mogu da ublaže bolove i smire upalu.
U sadejstvu sa savetima lekara i neke alternativne tehnike mogu biti od pomoći. Primenjuje se akupunkuta, taj či vežbe, dodaci ishrani koji uključuju riblje ulje i kurkumin, aktivni sastojak kurkume. Stručnjaci savetuju održavanje telesne težine kako se kosti ne bi opterećivale, jer neka istraživanja navode da su gojazne osobe za 2,5 do 4,6 puta u većem riziku da obole od osteoartritisa.