Možda niste ni znali koji deo tela najviše čuva tajnu da ste pili Foto: Shutterstock
Srčani bolesnici, ako je suditi prema tvrdnjama velike većine kardiologa, morali bi da budu veoma oprezni kada je u pitanju upotreba alkoholnih pića. Jedna novija američka studija sugeriše da upotreba alkohola kod kardiovaskularnih bolesnika može smanjiti rizik od mogućih problema.
Kardiovaskularni bolesnici koji popiju sedam do osam alkoholnih pića nedeljno, imaju za 50 odsto manji rizik od infarkta ili šloga, tvrdi to istraživanje. Nalazi sugerišu da ljudi sa kardiovaskularnim bolestima ne moraju da se odreknu u potpunosti alkoholnih pića.
Doktori, ipak, veoma uzdržano tumače ovu studiju i naglašavaju da nema dovoljno još podataka iz različitih izvora koji bi mogli potvrditi pozivno dejstvo alkoholnih pića.
Kardiolog dr Načikit Patel iz Arizone, koji nije učestvovao u istraživanju, kaže da ova studija i pored toga što je dobro urađena, ima ista ograničenja i upozorenja u svom tumačenju kao i sve opservacijske studije.
– Ne postoji dovoljno istraživanja, iz više izvora, koja bi potvrdila pozitivna dejstva alkohola. Savetujem zato i dalje oprez, kada je u pitanju upotreba alkohola kod kardiovaskularnih bolesnika– kaže on.
Neki stručnjaci sugerišu da studije ne uzimaju dovoljno u obzir ljude koji su bili alkoholičari, ili prestali da koriste alkohol zbog zdravstvenih problema. Takođe mnoga istraživanja nisu do kraja istražila kako alkoholna pića utiču na terapiju koju pacijenti uzimaju. Nisu dokumentovane ni različite vrste alkoholnih pića, nije poznato da li je to bilo uglavnom vino, pivo, ili teža alkoholna pića.
Kardiolozi upozoravaju da su njihovi pacijenti uglavnom starije osobe, kojima alkohol može štetiti, posebno ako se ima na umu da su mnogi od njih na antikoagulantnoj terapiji, čije sadejstvo s alkoholom može izazvati krvarenje.
Umanjen rizik od kardiovaskularnih problema koji se povezuje s upotrebom alkohola, zabeležen je ako se pije do 15 grama alkohola dnevno. Autori savetuju oprez pri tumačenju, jer su podaci ograničeni. Nema informacijama o prehrambenim navikama ili fizičkoj aktivnosti ispitanika.
Svakodnevna upotreba alkohola, može upozoravaju stručnjaci, negativno uticati na sve organe u ljudskom telu. Alkohol, kao se tvrdi, stimuliše nastanak slobodnih radikala i tako oštećuje ćelije. Povećava se oksidativni stres, koji je, kako se smatra, faktor u osnovi mnogih zdravstvenih problema uključujući i kardiovaskularne bolesti.
Mnogo ranije pre američkih, francuski istraživači su došli do zaključka – da male količine alkohola mogu imati pozitivan uticaj na prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Proučavajući oboljevanje od koronarne bolesti primećeno je da žitelji pojedinih delova Francuske, i pored toga što u ishrani tradicionalno koriste više zasićenih masti, imaju niže stope oboljevanja.
Ova pojava je poznata pod imenom „Francuski paradoks“. Sve se objašnjava redovnim, umerenim konzumiranjem alkohola, najčešće crnog vina. Snažni antioksidansi koji se nalaze u crnom vinu imaju zaštitnu ulogu u procesu nastanka oštećenja ćelija i tako štite od kardiovaskularnih oboljenja.