Generalni stav je da hodanje jeste dobro, ako posle njega nema jačih bolova, jer čovek tako ostaje u dobroj kondiciji i smanjuje se rizik od venske tromboze
Generalni stav je da hodanje jeste dobro, ako posle njega nema jačih bolova Foto: Shutterstock
Hodanje je nekada jedini lek koji stručnjaci preporučuju osobama koje pate od išijasa. Bolovi izazvani išijasom često se prvo osete u donjem delu leđa, pa se zatim šire niz kukove i noge. Nekada su to blagi, a u pojedinim slučajevima i veoma ozbiljni bolovi, koji ometaju svakodnevne aktivnosti. A da li će hodanje izazvati još jači bol ili pomoći pacijentu da savlada išijas, zavisi od uzroka bola.
Nekada se bolovi spontano povuku u roku od nekoliko sedmica. Diskus hernija je najčešće uzrok bola. Nastaje kao posledica prodora želatinoznog jezgra međupršljenskog diska u međupršljenske otvore i pritiska na korenove spinalnih živaca.
Išijadikus je najduži i najdeblji živac u telu, debljine malog prsta na ruci. Sačinjen je od 5 manjih nerava, koji izlaze iz lumbosakralnog dela kičme i spuštaju se niz noge do stopala i prstiju. U prošlosti se osobama, koje pate od išijasa savetovalo što više odmora, ali sada stručnjaci preporučuju i fizičku aktivnost. Smatra se da do 40 odsto ljudi jednom u životu oseti bolove usled išijasa. Prema statistikama, od 80 do 90 procenata ljudi oporavi se i bez operacije.
Na pitanje „da li je hodanje dobra terapija za išijas?“ nema jedinstvenog odgovora. O tome da li treba hodati, koliko i kojim intenzitetom, najbolje je posavetovati se sa stručnjakom. Generalni stav jeste da je hodanje dobro, ako posle njega nema jačih bolova. Dr J.D Bartleson, neurolog Mayo klinike smatra da je hodanje dobro kod stanja išijasa, jer je to način da pacijenti ostanu u dobroj kondiciji i smanje rizik od venske tromboze. Ponovo, s druge strane, primećeno je da se kod nekih osoba javljaju jači bolovi pri hodu i da se stanje pogoršava.
Dr Robert Gillanders, klinički specijalista za ortopedsku fizikalnu terapiju, podvlači da je hodanje često jedna od prvih terapeutskih vežbi.
– Pacijenti počinju terapiju kratkim šetnjama, par puta u toku svakog dana. Posturalni mišići gube snagu, pa šetnja može biti od pomoći – kaže dr Gillanders, koji preporučuje kratke šetnje, blago istezanje, a za šetnju se bira ravan teren. Potrebno je, naravno, praviti i kratke pauze. Preporuka je da se obrati pažnja na položaj tela i da se hoda u udobnoj obući.
Smanjenje upale i bola je cilj lečenja, pa neki stručnjaci savetuju pacijentima da ograniče aktivnosti kako bi umanjili bolove. Idealan položaj za odmor je sa malo savijenim kukom i kolenom, kako ne bi došlo do istezanja išijadičnog nerva. Često se bolovi javljaju ili postaju jači kada pacijent vozi auto. Kod nekih osoba se bolovi u kičmi pojačavaju u stojećem položaju i njima se posle hodanja jave još jači simptomi. Pojedinim pacijentima su od pomoći šetnje tokom kojih se oslanjaju na štapove. Hodanje za osobe koje pate od lumbalne spinalne stenoza, gde je kičmeni kanal sužen, nekada može biti bolno. Primećuje se da lumbalna stenoza obično uzrokuje bilateralni bol, dok je kod išijasa bol registrovan samo na jednoj strani tela, smatraju stručnjaci.
Neki fizijatri naglašavaju da pacijenti ne hodaju ako je bol veći od 7, na skali od 10 stupnjeva, gde je 10 najjači bol. Bol koji se na skali od 10 rangira ocenama od 4 do 6 označava se kao stanje kada su moguće kraće šetnje, dok ocena bola od 0 do 3, dopušta aktivnosti sa minimalnim ograničenjima.
Bolovi se leče i odmaranjem, meditacijom, fizioterapijom, masažnom, i u najtežim slučajevima operacijom. U odnosu na stepen bola i nelagodnosti nekada se savetuje primena toplih i hladnih obloga na donji deo leđa. Za ublažavanje bolova koriste se i lekovi, kao što su aspirin ili ibuprofen, a nekim osobama pomažu i alternativne terapije, kao što su joga, masaža.
U slučaju da joga pogorša bolove, prestanite s vežbanjem i posavetujte se sa lekarom.Nekada mogu biti delotvorne i vežbe koje se izvode u vodi. Savet je da se izbegava sedenje na mekim podlogama, ipak svaka osoba ima specifičnosti, pa tako ne postoji jedan savet koji bi odgovarao svima, navode terapeuti.
Pacijentima su na raspolaganju i neka druga terapeutska sredstva. Stručnjak može da preporuči jače lekove protiv bolova i može predložiti upotrebu injekcija steroida za ublažavanje upale i pritiska na nerv. U slučaju da je bol jak i posle tri meseca konzervativnog lečenja, lekar može predložiti operaciju uklanjanja hernije diska.
Lekari nekada savetuju fizikalnu terapiju, posebno osmišljenu za svakog pacijenta, kao i program vežbi i istezanja. Kliničko ispitivanje iz 2020. pokazalo je da rana fizikalna terapija za lečenje išijasa ima dobre rezultate i da dovodi do smanjenja bola i veće pokretljivosti. Nekada se mogu u ovom cilju primenjivati više pasivni ili aktivni oblici vežbi.
Stručnjaci naglašavaju da je potrebno da i pacijenti budu proaktivni i da nastoje da se informišu o novim oblicima lečenja. Preporuka je da se stručnjak poseti što pre u slučaju bolova, koji se iz donjeg dela leđa zahvataju i kukove i noge, kako bi se postavila prava dijagnozu i otkrio uzrok bola, koji je u skoro 90 odsto slučajeva posledica hernije diska.