Povišen holesterol je samo jedan od faktora rizika za razvoj ateroskleroze. Na neke faktore se ne može uticati (godine, pol, nasleđe), za razliku od drugih na koje ne može (pušenje, fizička aktivnost, gojaznost). Na neke možemo da utičemo u velikoj meri (vrednost holesterola i krvnog pritiska). Iz navedenog možemo da zaključimo da mnogo toga zavisi od nas samih, naše brige o sopstvenom zdravlju i našoj disciplini – ističe sagovornik eKlinika portala dr Dalibor Dragišić, interventni kardiolog u KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“.
Kako stručnjaci objašnjavaju, homocistein je pseudo amino-kiselina, koja u našem telu učestvuje u izgradnji tkiva.
– Organizam je proizvodi iz druge, prave amino-kiseline, metionina, koja se nalazi u životinjskim belančevinama (mesu, mleku, jajima) i voću, gde se kompleksnim procesom pretvara u homocistein. Daljim metaboličkim aktivnostima u cistein (od koga nastaju supstance koje daju prirodni imunitet ćeliji), ili se ponovo pretvara u metionin. Folna kiselina je potrebna za razgradnju homocisteina i održava ga u niskim koncentracijama. Ako je metabolizam homocisteina oštećen, bilo zbog defekta enzima bilo zbog unutarćelijskog nedostatka koagulacionog (zgrušavajućeg) faktora, homocistein se nakuplja u ćelijama – objašnjava dr Dragišić.
Budite saveznik svog zdravlja, kontrolišite i regulišite faktore rizika da biste život učinili bezbednim, kvalitetnim i dužim – savet je našeg kardiologa dr Dalibora Dragišića
U poslednjih nekoliko godina utvrđeno je da je povećan nivo homocisteina povezan s povećanim rizikom od bolesti koronarnih arterija, moždanog udara i tromboembolija kod ljudi koji imaju normalan nivo holesterola. Američko kardiološko društvo je nivo homocisteina još 2014. godine uvrstilo na listu faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Međutim, homocistein kao faktor rizika ne isključuje ostale faktore rizika za razvoj ateroskleroze i njenih posledica. Dosadašnje studije su pokazale korelaciju nivoa homocisteina sa stopom oboljevanja, smrtnosti i starosti bolesnika koja se podudarala s nivoom javljanja ateroskleroze. Veza sa srčanim bolestima je vrh ledenog brega, što se potvrđuje konstatacijom da danas ima više od 100 medicinskih stanja povezanih s homocisteinom – objašnjava dr Dalibor Dragišić.
Iz navedenih razloga mnogi kardiolozi su uzdržani su u vezi sa određivanjem nivoa homocisteina u krvi kao jednog od faktora rizika. Ne samo zbog toga što informacije koje se dobiju ne negiraju i ne menjaju već postojeći značaj svih drugih navedenih faktora rizika, već i zbog činjenice da je navedena metoda relativno skupa u odnosu na sve druge. Neki su skloni i da određivanje nivoa homocisteina nazovu pomodarstvom.
– Lično se zalažem da se poštuju sva pravila ishrane i ponašanja kojima se utiče na smanjenje faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, uključujući i razumnu konzumaciju folne kiseline i vitamina B, koji smanjuju nivo homocisteina. Suština je da skup svih navedenih faktora dovodi do većeg oboljevanja i smrtnosti, pa je racionalno i da samo onim što preduzimamo da bismo smanjili faktore rizika možemo postići pravi cilj – ističe dr Dalibor Dragišić.
U poslednjih 50 godina lekari su koncentrisani na kontrolisanje krvnog pritiska kao osnovnu metodu za određivanje rizika od bolesti srca, krvnih sudova i moždanog udara.
– Lečenje čak i granično povišenog krvnog pritiska svakako je potrebno, ali postoje i drugi faktori u krvi koje treba testirati da se pouzdanije odredi rizik od moždanog udara ili infarkta miokarda.
Svaka osoba starija od 40 godina trebalo bi da uradi analize krvi, tačnije da utvrdi nivo: ukupnog holesterola, HDL holesterola, LDL holesterola, triglicerida, C-reaktivnog proteina, homocisteina i fibrinogena, i proveri da li su njihove vrednosti u normalnim granicama. Ako je bilo koji od ovih faktora rizika povišen, postoji terapija za njihovo snižavanje – kaže dr Dragišić
Faktori rizika za povišeni holesterol
Najčešći uzroci povišenih vrednosti holesterola su:
Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola – u krvi povišene, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ovakav plak može da bude i hronično upaljen i kao takav se smatra nestabilnim i sklon pucanju.
– Ako se krvni sudovi suviše suze, otežano je snabdevanje krvlju i posledično nedovoljno ishranjivanje tkiva. Ukoliko dođe do pucanja plaka dolazi do lepljenja krvnih pločica (trombocita) i nastaje tromb koji dovodi do zapušenja krvnog suda. Kad dođe do ovog začepljenja u srcu, dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu, do moždanog udara – objašnjava sagovornik eKlinika portala dr Dalibor Dragišić.
Zadatak interventnog kardiologa je da sprovede dijagnostičku proceduru – koronarografiju. Na osnovu nalaza koronarografije se donosi odluka o daljem načinu lečenja.
– Koronarografija je dijagnostička metoda za sve pacijente za akutnim i hroničnim koronarnim sindromom. Ukoliko se radi o pacijentima koji imaju akutni srčani udar (infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta) isti se hitno upućuju u angio salu u roku do dva sata radi hitne ugradnje stenta u arteriju koja je odgovorna za infarkt. Ukoliko je zahvaćeno više krvnih sudova, a nije reč o akutnom koronarnom sindromu, i ukoliko je procena da je nemoguće uraditi perkutanu revaskularizaciju, takvi pacijenti se upućuju na kardiohirurgiju kako bi se uradila hirurška revaskularizacija miokarda (bajpas) – objašnjava dr Dalibor Dragišić.