Vežbanje se smatra "lekom" za kardiovaskularne pacijente Foto: Shutterstock
Ljudsko srce je savršen organ, motor i najbolji sluga organizma. U proseku je veličine zatvorene pesnice. Napravi oko 100.000 otkucaja svakog dana, snabdeva putem krvi naše telo kiseonikom i hranjivim materijama i istovremeno ga i oslobađa od otpadnih materija. Krv sa ugljen-dioksidom srce šalje u pluća, gde se obavlja razmena gasova, oslobađa ugljen-dioksid i krv snabdeva kiseonikom. Srce zajedno sa krvlju i krvnim sudovima (arterijama, venama i kapilarima) čini kardiovaskularni sistem.
Srce se sastoji od četiri šupljine, gornje šupljine su leva i desna pretkomora, a donje leva i desna komora. Gornje komore primaju krv, a dve donje ispumpavaju krv. Najveća i najjača šupljina srca je leva komora, koja ispumpava krv u najveću arteriju tela – aortu koja krvlju, bogatu kiseonikom i hranjivim materijama, snabdeva telo.
Septum je mišićni zid koji razdvaja levu i desnu pretkomoru i levu i desnu komoru. Zidovi srca sastoje se od tri sloja tkiva. Miokard je mišićno tkivo srca, endokardijum je unutrašnji sloj srčanog zida koji oblaže zidove srčanih šupljina i štiti zaliske i komore. Perikard je sačinjen od dvoslojne kese koja okružuje srce i velike krvne sudove koji ulaze i izlaze iz srca. U suštini perikard drži i štiti srce u grudnoj šupljini. Sadrži manju količinu tečnosti koja okružuje srce i deluje kao kao lubrikant. Epikard je zaštitni sloj, sastoji se uglavnom od vezivnog tkiva i čini unutrašnji sloj perikarda.
Brzina kontrakcija zavisi od mnogih faktora, kao što su fizička aktivnost, emocije. Na rad srca utiču neka medicinska stanja, lekovi, povišena temperatura, nedostatak tečnosti. U stanju mirovanja srce može da napravi oko 60 otkucaja u minuti, nekada broj otkucaja može biti viši od 100.
Leva i desna strana srca rade jednoglasno. Pretkomore i komore se kontrahuju i opuštaju, proizvodeći ritmične otkucaje srca. Venski sistem skuplja krv bogatu ugljen – dioksidom i raspadnim produktima metabolizma i preko dve najveće vene u telu, gornje i donje šuplje vene, ovu krv upumpava u desno srce.
Putem plućne arterije krv odlazi u pluća gde se prečišćava i snabdeva kiseonikom. Potom krv obogaćena kiseonikom i hranjivim materijama dospeva u levu stranu srca i u sve delove tela. Leva pretkomora se skuplja i potiskuje krv u levu komoru, koja se skuplja kada se napuni i potiskuje krv nazad u telo preko aorte.
Svaki otkucaj srca ima dva dela dijastola (donji pritisak) stanje kada se komore opuštaju i pune krvlju, dok se pretkomore skupljaju i pumpaju krv u komore. Gornji (sistolni) pritisak je pritisak krvi na zidove krvnih sudova u momentu kada se srčani mišić kontrahuje (steže). Kada merimo krvni pritisak viši brojevi označavaju sistolni krvni pritisak, onaj koji se beleži tokom ispumpavanja krvi iz srca, dok je niži pritisak, onaj koji se registruje kada srce prima krv iz organizma, to jest pluća.
Puls se meri na mestima na telu gde su arterije najbliže površini kože, na zglobu ili vratu. Puls je broj otkucaja srca u toku jednog minuta. Uobičajene vrednosti pulsa su 60 do 100 otkucaja u minuti i može se razlikovati od osobe do osobe. Aktivni sportisti, imaju nešto niži puls, a krupne osobe imaju više vrednosti, ali obično nikada više od 100 otkucaja srca u minuti.
Srce ima četiri zalistka, aortni zalistak je trolisni zalistak između leve komore i aorte. Pri ispumpavanju krvi iz srca on se otvara i propušta krv u aortu ka telesnim organima. Mitralni zalistak je između leve pretkomore i leve komore. On je dvolistan i omogućava protok krvi iz pretkomore u komoru. U fazi istiskivanja krvi iz leve komore u aortu, mitralni zalistak se zatvori, pa krv ide direktno u aortu i dalje u tkiva i organe.
Plućni zalistak je u obliku polumeseca između desne komore i plućne arterije. On sprečava da se na putu od srca prema plućima krv vrati unazad i obezbeđuje normalnu razmenu gasova.
Kako bi krv dospela u sve delove tela, rad srca mora biti ujednačen, krv mora da ode u pravi smer, u određeno vreme i sa dovoljnom snagom. Pomoću srčanog električnog sistema srce pumpa krv. Svakom srčanom otkucaju prethodi električni signal, specijalizovano tkivo srca šalje električne impulse srčanom mišiću, a ovi impulsi pokreću kontrahcije.
Impulsi se stvaraju u desnoj pretkomori u sinusnom ili SA čvoru. Preko mišićnih vlakana pretkomora i komora električni impulsi izazivaju kontrakcije srca. SA čvor šalje impulse određenom brzinom koja je u stanju mirovanja 60-100 otkucaja u minuti.
Život ne postoji bez srca, kada srce prestane da kuca krv ne stiže u mozak i ostale delove tela i čovek, ako mu se, ne ukaže hitna pomoć, može umreti za nekoliko minuta. Osoba kod koje je srce stalo nije u stanju da govori i diše, ne osećaju se otkucaji srca. U ovom slučaju treba brzo pozvati htinu pomoć i započeti kardiopulmonalnu reanimaciju.
Stručnjaci naglašavaju da rana primena mera kardiopulmonalne reanimacije, dva do tri puta povećava mogućnost preživljavanja. Rana defibrilacija, unutar tri do pet minuta od nastanka akutnog zastoja srca, povećava mogućnost preživljanja za 49 do 75 odsto. Sa svakim minutom odlaganja defibrilacije smanjuje se mogućnost preživljavanja za 10 do 12 odsto.