Često san neće na oči iako smo previše umorni Foto: Shutterstock
Umor je naš svakodnevni pratilac i često osećamo da je jedino što može da nam pomogne čvrst san. Legnemo u krevet željni odmora ali – san neće na oči iako smo „umorni kao pas“. Zašto se to događa?
Visok procenat ljudi na globalnom nivou ne uspeva da se dovoljno naspava svake noći, a American Academy of Sleep Medicine navodi da se radi o svakoj petoj odrasloj osobi. Ovaj podatak je nešto što moramo da shvatimo ozbiljno jer je umor ne samo uzrok nedovoljnog sna već i česta posledica. On može da izazove ozbiljne neželjene efekte koje utiču na naše opšte zdravlje i kvalitet života.
Prosečnoj odrasloj osobi je potrebno sedam do osam sati efektivnog sna da bi se osećala odmorno, dovoljno razbuđeno i spremno da se uhvati u koštac sa danom koji je očekuje. Nažalost, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), oko 30 odsto zaposlenih Amerikanaca (veruje se da nije značajno drugačija situacija ni u ostatku sveta) u proseku dobija manje od šest sati noćnog sna.
Već sledećeg dana osetićemo posledice nedostatka sna. Bićemo pospani, razdražljivi, bez energije, nemotivisani, nedovoljno budni i fokusirani tokom radnih sastanaka, u školi ili na fakultetu. Nedostatak sna može dovesti do loše koordinacije, usporenih reakcija i refleksa, što može značajno uticati i na bezbednost prilikom vožnje ili na radnom mestu.
Efekti nedovoljnog sna nisu samo primetni u našim svakodnevnim performansama, oni mogu da imaju dugoročan uticaj na naše zdravlje. To pre svega znači veći rizik od određenih zdravstvenih stanja i bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i srčani udar.
Naše telo je poput mašine programirane tako da najbolje funkcioniše uz adekvatnu količinu sna. Međutim, svi smo barem nekada osetili neverovatan umorni, do te mere da jedva drži budnim i da ne možemo da dočekamo da legnemo. Ipak, iako bi očekivano bilo sasvim suprotno, često jednostavno ne možemo da zaspimo. Evo nekih od najčešćih razloga.
Nalazi istraživanja American Psychological Association’s „Stress in America 2020“ pokazuju da su nivoi stresa danas znatno viši nego što su bili u prošlosti. Kada ste pod stresom, naše telo reaguje reakcijom „bori se ili beži“. On stvara osećaj hiper-budnosti koji može da oteža uspavljivanje čak i kada smo preumorni uz povećan broj otkucaja srca. Javlja se brže disanje, kao i pojačano oslobađanje hormona stresa kortizola. Viši nivo kortizola izaziva pojačanu budnost i spazam mišića, osećaj da smo stalno “ u gardu“, a to će naravno poremetiti proces opuštanja i normalan san.
Unutrašnji sat našeg tela poznat kao cirkadijalni ritam, signalizira kada je vreme za san a kada je vreme za buđenje i to kroz 24-časovni ciklus. Mogu da ga poremete različiti faktori, kao što su noćne smene ili rad u kasnim noćnim smenama, učenje, čitanje… Kada se ovaj ciklus izbaci iz ravnoteže, biće još može teže zaspati i spavati bez prekida. Istraživanja pokazuju da suplementi melatonina mogu biti efikasna opcija za pomoć kod problema sa spavanjem uzrokovanih nepravilnim ciklusima spavanja i buđenja.
Navike imaju ogroman uticaj na našu sposobnost da zaspimo, čak iako smo možda propustili normalan san i prethodne noći. Higijena spavanja se odnosi na kombinaciju zdravih navika i faktora životne sredine uz dovoljno sna. Ona podrazumeva održavanje redovnog rasporeda spavanja, noćnu rutinu, izbegavanje određene hrane i pića pred spavanje, pretvaranje spavaće sobe u oazu za opuštanje bez električnih uređaja, previše svetlosti i buke.
Jednostavno rečeno, ne postoji zamena za dobar san. Naše telo obavlja niz važnih procesa dok spavamo, neophodnih za održavanje zdravog duha i tela. Ako smo preumorni a ne možemo da zaspimo noću, fokusiranje na zdrave navike spavanja i efikasne tehnike za upravljanje stresom su od najveće važnosti. Evo nekoliko saveta koje treba imati na umu:
Ako vaša nesanica traje duže od dve nedelje konsultujte se sa stručnim licem.