Koja vrsta fizičke aktivnosti može da podmladi mozak za čak 4 godine: Da li moramo da vežbamo svakog dana?

Svakodnevna fizička aktivnost pomaže da mozak održavamo mladim, pokazuje jedna nedavna studija. Prema zaključcima naučnika, čak i lagana fizička aktivnost može doneti kognitivne koristi i poboljšati brzinu obrade informacija u mozgu.

Kognitivne koristi fizičke aktivnosti: Kako mozak reaguje kada smo fizički aktivni

Nova studija objavljena u časopisu Annals of Behavioral Medicine ukazuje da fizička aktivnost bilo kog intenziteta može povećati brzinu obrade informacija, dok je ranije uglavnom naglašavana korist umerenog ili intenzivnog vežbanja za zdravlje mozga.

Prema istraživanju sprovedenom na Medicinskom fakultetu Univerziteta Penn State, svakodnevne aktivnosti poput šetnje, kućnih poslova ili čak laganih vežbi mogu kratkoročno poboljšati brzinu mentalne reakcije. Ovo poboljšanje je, tvrde naučnici, ekvivalentno podmlađivanju mozga za četiri godine.

Kretanje je ključno za zdrav mozak, zaključili naučnici: Koristi idu i do 4 godine usporavanja kognitivnih problema

Dr Vernon Williams, sportski neurolog koji nije bio deo istraživačkog tima, ovako je komentarisao rezultate:

– Istraživanje je zanimljivo jer pokazuje da čak i svakodnevna fizička aktivnost, a ne samo intenzivno vežbanje, donosi kratkoročne koristi za mozak. Ovo potvrđuje našu tvrdnju da je svaki pokret, ma koliko lagan, dobar za zdravlje.

Profesor neurologije Johnatan G. Hakun, vodeći autor studije, objasnio je da fizička aktivnost može kompenzovati usporavanje kognitivne brzine koje dolazi s godinama. Prosečna brzina obrade informacija usporava za oko 15 milisekundi godišnje, dok je kod učesnika u studiji zabeleženo poboljšanje brzine od 60 milisekundi nakon fizičke aktivnosti. To je, prema rečima dr Hakuna, ekvivalent usporavanja kognitivnih problema i očuvanja kognitivnog zdravlja za čak 4 godine.

Hakun dodaje da su ove kratkoročne promene u kognitivnoj brzini najverovatnije rezultat povećane budnosti i kognitivne stimulacije izazvane fizičkom aktivnošću, a ne dugoročnih neurobioloških promena koje se obično dešavaju tokom meseci ili godina redovnog vežbanja.

Metodologija studije: Praćenje u realnom vremenu

U studiji su korišćeni pametni telefoni kako bi se gotovo u realnom vremenu pratio nivo fizičke aktivnosti učesnika i njihova kognitivna brzina. Tokom sedam dana, učesnici su pet puta dnevno popunjavali upitnike o svojoj aktivnosti i rešavali dva seta kognitivnih testova putem mobilne aplikacije. Evo kako su izgledali testovi.

• Test pretrage simbola

U ovom testu učesnici su morali da izaberu simbol na dnu ekrana koji se poklapa sa simbolom prikazanim na vrhu. Brzina reakcije beležena je nakon dvanaest ponavljanja. Rezultati su pokazali poboljšanje brzine obrade informacija nakon fizičke aktivnosti.

• Test radne memorije

Za ovaj zadatak učesnici su morali da zapamte položaj tri tačke u mreži 5 x 5, koje su zatim zamenjene slovima „e“ i „f“. Iako su brže odgovarali posle fizičke aktivnosti, preciznost odgovora nije se poboljšala.

Klasifikacija vrsta aktivnosti koje doprinose zdravlju mozga

Na početku studije, učesnici su obučeni kako da klasifikuju svoje aktivnosti prema intenzitetu:

• lagane aktivnosti (šetanje do posla ili sastanaka, kućni poslovi, šetanje pasa, čišćenje)
• umerene aktivnosti (brzo hodanje, vožnja bicikla bez napora, lagano trčanje)
• intenzivne aktivnosti (trčanje, brza vožnja bicikla, zahtevno planinarenje).

Istraživanje je pokazalo da sve ove aktivnosti imaju pozitivan efekat na kognitivnu brzinu, čak i ako nisu intenzivne.

Zašto fizička aktivnost pomaže i dobra je za mozak?

Prethodna istraživanja su utvrdila da fizička aktivnost poboljšava kognitivne funkcije zbog nekoliko faktora:

• povećan protok krvi (vežbanje poboljšava cirkulaciju, što povećava dotok krvi u mozak)
• neurotransmiteri i hormoni (intenzivna fizička aktivnost podstiče oslobađanje supstanci korisnih za zdravlje mozga)
• bolja kardiovaskularna funkcija (smanjenje krvnog pritiska i poboljšana funkcija srca pozitivno utiču na kognitivne sposobnosti).

Autori studije pretpostavljaju da je uzrok slučajeva kratkoročnih poboljšanja u brzini kognitivne obrade povećana budnost i spremnost na zadatke, što može poboljšati koncentraciju i kognitivne performanse.