Ultra-prerađena hrana uzrokuje više od 30 štetnih zdravstvenih ishoda

Ultra-prerađena hrana, prema studijskim dokazima, dovodi se u vezu sa više od 30 štetnih zdravstvenih problema. Konzistentni dokazi pokazuju da veća izloženost ultra-prerađenoj hrani ima veze sa povećanim rizikom od 32 štetna ishoda po zdravlje, uključujući rak, teška oboljenja srca i pluća, poremećaje mentalnog zdravlja i ranu smrt.

Koja sve hrana spada u kategoriju ultra-prerađena hrana?

Nalazi, koje je objavio The BMJ, pokazuju da ishrana bogata ultra-prerađenom hranom može da bude štetna za mnoge sisteme tela i naglašavaju potrebu za hitnim merama koje imaju za cilj smanjenje izloženosti ovim proizvodima u ishrani i bolje shvatanje mehanizama koji ih dovode u vezu sa lošim zdravljem.

Ultra-obrađena hrana, uključujući upakovana peciva i grickalice, gazirana pića, slatke žitarice i gotove proizvode za jelo ili podgrevanje, prolazi kroz više industrijskih procesa i često sadrži boje, emulgatore, ukuse i druge aditive. Ovi proizvodi takođe najčešće sadrže mnogo šećera, masti i/ili soli, ali imaju malo vitamina i vlakana. Ovakva vrsta hrane, prema statistici, može da čini čak do 58 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa u nekim zemljama sa visokim standardom, a sve više raste procenat zastupljenosti u ishrani i u mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima poslednjih decenija.

Ultra-prerađena hrane za oko 50 odsto povećava rizik od smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima

Mnoge prethodne studije i meta-analize povezale su visoko prerađenu hranu sa lošim zdravljem, ali nijedan sveobuhvatan pregled još nije pružio široku procenu dokaza u ovoj oblasti. Kako bi premostili ovaj jaz, istraživači su izvršili finalni pregled od 45 različitih objedinjenih meta-analiza  koje dovode u vezu ultra-prerađenu hranu sa štetnim zdravstvenim ishodima. Pregledana istraživanja objavljena u protekle tri godine i uključila su skoro 10 miliona učesnika.

Sve u svemu, rezultati pokazuju da je veća izloženost ultra-prerađenoj hrani dosledno povezana sa povećanim rizikom od 32 štetna ishoda po zdravlje. Ubedljivi dokazi su pokazali da je veći unos ultra-prerađene hrane ima veze sa oko 50 odsto povećanim rizikom od smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima, 48 do 53 procenata većim rizikom od anksioznosti i uobičajenih mentalnih poremećaja i 12 odsto većim rizikom od dijabetesa tipa 2.

Visoko-obrađena hrana odgovorna za 21 odsto veći rizik os smrti bilo kog uzroka

Veoma sugestivni dokazi takođe ukazuju da je veći unos ultra-preređene hrane odgovoran za 21 odsto veći rizikom od smrti iz bilo kog uzroka, 40-66 procenata povećanim rizikom od smrti uzrokovane srčanim oboljenjima, gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i problemima sa spavanjem, i 22 odsto povećan rizik od depresije.

Dokazi o povezanosti izlaganja ultra-prerađenoj hrani sa astmom, zdravljem gastrointestinalnog trakta, nekim karcinomima i kardiometaboličkim faktorima rizika, kao što su visoke masnoće u krvi i nizak nivo „dobrog“ holesterola, ostaju ograničeni.

Istraživači takođe naglašavaju da ultra-prerađena hrana šteti zdravlju i skraćuje život, zbog čega bi ova činjenica morala da budu u fokusu javnog zdravlja svih država. Njihov predlog je da ultra-prerađena hrana bude vidno oboležena etiketama na prednjoj strani pakovanja, da se ograniči  reklamiranje takve hrane i zabrani prodaja u školama i bolnicama ili blizu njih, a da se sveže pripremljena hrana učini lako dostupnom i jeftinijom od ultra-prerađene hrane. Sada je vreme da agencije Ujedinjenih nacija, sa državama članicama, razviju i implementiraju okvirnu konvenciju o ultra-prerađenoj hrani sličnu okviru za duvan, navode istraživači.