Pankreas strada pod „udarom“ nekih namirnica: Da li je pica loš izbor hrane, pojašnjava dijetetičar Ankica Simić

Pankreas je žlezda koja luči enzime neophodne u procesu varenja i hormona koji regulišu šećer i metabolizam. Upala pankreasa (pankreatitis) česta je bolest u Srbiji i kako kažu stručnjaci u velikoj meri posledica loše ishrane. Sve više je mladih osoba koje za doručak konzumiraju picu, čips, gazirani napitak. Umesto da nam obezbedi energiju, ovaj način ishrane može da ima za posledicu pojačan umor, nervozu, gomilanje kilograma i razvoj bolesti.

Malo vitamina i minerala, puno kalorija

Stručnjaci naglašavaju da popularna brza hrana u koje spadaju peciva iz pekare, pice, burek, pogačice, ćevapi, pljeskavice i slično, napravljena sa belim brašnom, uz mnogo ulja i masti nikako ne bi trebalo da budu deo svakodnevne ishrane.

– Najčešće sadrže ograničenu, veoma malu, količinu kvalitetnih vitamina i mineralnih materija, biljnih vlakana. Imaju veliku energetsku gustinu (puno energije u maloj težini),  veliki udeo masti i ugljenih hidrata u energetskoj vrednosti. Gazirana pića, na primer, ne sadrže ništa korisno. To su isključivo prosti ugljeni hidrati, šećer saharoza, ili veštački zaslađivači rastvoreni u vodi sa dodatkom najčešće veštačkih aroma, boja i mirisa i nekih kiselina. Ovakva ishrana može da dovede do gojaznosti i insulinske rezistencije, jer slabi pankreas. Moguće je da dođe i do manjka vitamina i minerala, slabijeg imuniteta i zdravlja – kaže za portal eKlinika specijalista javnog zdravlja, nutricionista – dijetetičar Ankica Simić.

Kada dolazi do skoka glukoze

Naše dnevne energetske potrebe zavise od bazalnog metabolizma, fizičke aktivnosti, spoljašnje temperature. Ankica Simić objašnjava da spoljna temperatura vazduha, generalno nema veliki uticaj na varenje, ali dodaje da nam ishrana bogata kalorijama preko leta nije potrebna, dok u zimskim mesecima opterećuje organizam u celini.

– Pri većim temperaturama za istu osobu koja je fizički aktivna treba manje energije leti nego zimi. Telo se opterećuje nepotrebnom energijom i postoji opasnosti od gojenja. Nevezano za spoljnu temperaturu vazduha, ako hrana ima veliku količinu prostih ugljenih hidrata doći će do skoka glukoze u krvi – navodi Simić.

Nadimanje i neprijatni gasovi

Obilno jelo sa dosta masnoća i alkoholno piće mogu da lako u nekim situacijama oštete pankreas. Stručnjaci navode da pankreas može da strada i posle jednog masnijeg obroka. S druge strane, hrana koja ima veliku energetsku gustinu dovešće do taloženja masti, jer telu nisu potrebne velike količine energije.

– Gazirani napici i hrana sa dosta loših masnoća i šećera ne doprinose ni razviju crevne flore za koju su potrebna vlakna, složeniji ugljeni hidrati kao što je unulin (prebiotici) vitamini, posebno B kompleksa, neki minerali. Sve zajedno pogrešan način ishrane neće bitno doprineti narušavanju  ravnoteže, ali svakako ne utiče blagotvorno na crevnu floru. Višak masti i ugljenih hidrata, ako nije adekvatno resorbovan u tankom crevu i ako stigne nesvaren do debelog creva može dovesti do raznih dispepsija, kao što su nadimanje, gasovi i ređa stolica – navodi Simić.

Gorušica i visok pritisak

Sagovornica portala eKlinika navodi da bi sve osobe morale da izbegavaju brzu hranu bez obzira na zdravstveno stanje, kako bi pankreas, bubrezi i drugi organi bili zdravi i da ne bi došlo do insulinske rezistencije, visokog krvnog pritiska i gojaznosti koja je često podloga za razvoj mnogih bolesti.

– Naravno, da ako osoba ima neke zdravstvene probleme veća će biti i šteta. Posebno osetljive su ipak osobe sa povećanim šećerom u krvi, gojazne, pacijenti sa problemima u radu bubrega i jetre. Brza hrana može dovesti do pojačanog lučenja želudačne kiseline i samim tim do gorušice. Neko ko već ima problem sa gastritisom može samo pojačati simptome nepravilnom ishranom. Šećer iz gaziranih pića može da izazove komplikacije kod osoba sa dijabetom ili insulinskom rezistencijom. Otežano varenje može posredno dovesti do povećanja krvnog pritiska – objašnjava Simić.

Mora li pica uvek da bude loš izbor?

Kvalitetan način ishrane mora da bude dobro izbalansiran, bitan je i način pripreme obroka, a nekada i najzdravije namirnice ne moraju da budu „zdrave“ ako ih konzumiramo u velikim količinama.

– Pica sama po sebi i nije preratno loš izbor, jer nema proste šećere, ne sadrži previše masnoća, a ima relativno “zdrave” namirnice kao što su pečurke, paradajz i slično. Ali kao što ne treba stalno da jedemo ni brokoli ne treba ni picu. Suština je u raznovrsnosti ishrane. Isto se odnosi i na ćevape i proizvode od mesa. Bitan je i način pripreme, dimljeni narezak pripremljen od nekvalitetnog mesa i mnogo ulja uvek je lošiji nego onaj koji se kuva na pravi način. Potrebno je voditi računa i o količina neke namirnice. Proteini su neophodni u ishrani i posebno životinjski, jer sadrže kompletne aminokiseline za razliku od biljnih proteina, ali nije dobro ako ih konzumiramo u previše – precizira Ankica Simić.

Idu li zajedno zdrava hrana i velike količine čokolade?

Sagovornica portala eKlinika kaže i da neće sve osobe koje konzumiraju brzu hranu biti gojazne, ali i dodaje da je činjenica da više kilograma nego što bi trebalo uglavnom imaju osobe koje se hrane na ovaj način.

– Retko ko postane gojazan tako što jede samo bareno povrće i bareno meso. Put u gojaznost vodi preko hrane koja nama energetski nije potrebna (ima više energije nego što je telu potrebno), a ne zavisi toliko od samog izbora tih namirnica. Osoba može da bude gojazna i kada jede zdrave namirnice i onda svaki dan konzumira dodatno po 200g čokolade. Na taj način svaki dan zapravo unese 500 kalorija više nego što joj je potrebno – naglašava dijetetičar Ankica Simić.