Mnogi ljudi u isto vreme imaju visok nivo šećera i holesterola u krvi. Međutim, oba ova stanja mogu da se kontrolišu zdravom ishranom. Štaviše, za neke je moguće preokrenuti predijabetes kroz promene u ishrani i životnim navikama.
Često nailazimo na dezinformacije o tome koja je hrana loša za određena stanja, uključujući visok holesterol, predijabetes i dijabetes. Ipak, ukupan kvalitet naše ishrane je najvažniji.
Tri makronutrijenta – ugljeni hidrati, proteini i masti – imaju različite uticaje na nivo šećera i holesterola u krvi.
Na primer, izvori ugljenih hidrata kao što su hleb, testenina i voće više utiču na nivo šećera u krvi nego izvori proteina ili masti. S druge strane, izvori masti koji sadrže holesterol, kao što su mlečni proizvodi i meso, imaju veći uticaj na holesterol nego na nivo šećera u krvi.
Ipak, izvori hrane koji sadrže holesterol značajno utiču na nivoe holesterola samo kod osoba koje se smatraju hiperaktivnim na holesterol (osobe kod kojih je povećanje holesterola u plazmi od >2,2 mg/dL za svakih 100 mg holesterola u ishrani). U stvari, dve trećine populacije ima vrlo malu ili nikakvu promenu u nivoima nakon konzumiranja hrane bogate holesterolom.
Bez obzira na to, smanjenje nivoa šećera i holesterola u krvi putem ishrane ne mora da bude teško i mnoge namirnice pomažu u smanjenju svakog od ovih markera. Na primer, konzumiranje više hrane bogate hranljivim materijama i vlaknima – poput povrća i pasulja – smanjuje i nivo šećera u krvi i nivo holesterola.
Pored toga, povećanje unosa proteina i smanjenje potrošnje rafinisanih ugljenih hidrata – uključujući beli hleb i slatkiše – takođe može smanjiti nivo šećera u krvi, nivoe LDL (lošeg) holesterola i povećati HDL (dobar) holesterol.
Drugi zdravi načini za smanjenje nivoa šećera i holesterola u krvi uključuju povećanje fizičke aktivnosti i gubitak viška telesne masti.