Proteini (belančevine) su bitni za rast i regeneraciju živih ćelija, mišića, tkiva, kostiju, tkiva, kože, kose, noktiju. U slučaju manjka proteina organizam nije u mogućnosti da adekvatno popravlja oštećena tkiva i gradi nova. Odgovarajuće količine proteina zato su nam više nego neophodne, stručnjaci ipak upozoravaju da nije dobro ni kada je previše proteina, posebno ako već imamo povišen holesterol ili oštećenje bubrega. S druge strane moguće je da će starijim osobama, pacijentima posle nekih operacija, osobama koje se suočavaju sa gubitkom mišićne mase, sportistima, onima koji rade teške fizičke poslove biti potreban i malo veći unos proteina.
Većina osoba unosi dovoljne količine proteina, a količine belančevina koje su nam potrebne u toku jednog dana određuju se u odnosu na telesnu masu svakog ponaosob. Odraslim osobama potrebno je oko 0,8 do 1 grama proteina po kilogramu telesne mase, s tim da 10 odsto dnevnih kalorija treba da čine proteini, kojih na primer ima dosta u grčkom jogurtu, pilećem mesu, jajima, pasulju, grašku, orašastim plodovima.
U slučaju da se iz nekog razloga odlučimo za ishranu malo bogatiju proteinima, savet je da se konsultujemo sa stručnjakom. Privremeni nešto veći unos proteina neće stvoriti dodatne probleme zdravim osobama. Do komplikacija može da dođe ako se dijeta sa povećanim nivoom proteina primenjuje tokom dužeg vremena, posebno kod pacijenata koji imaju neku bolest bubrega ili povećan nivo holesterola. Postoje neki simptomi na osnovu kojih možemo da primetimo da naše telo dobija veće količine proteina od potrebnih.
Prekomerni unos proteina može da poremeti probavu i dovede do zatvora. Primećuje se na primer da neke osobe konzumiraju veće količine mesa i jaja, a veoma malo vlakana usled čega dolazi često do usporenog i neredovnog pražnjenja creva. Vlakana ima dosta u povrću kao što su kupus, brokoli, voću (jabuke, kruške) u žitaricama kao što je integralni pirinač.
Pojava pene ili mehurića u mokraći može da bude znak proteinurije, povišenog nivoa proteina u urinu i mogućeg oštećenja bubrega. Kada bubrezi normalno funkcionišu nema zadržavanja proteina u krvim jer im bubrezi ne dozvoljavaju da u prekomernoj količini dospeju u urin.
Povećane količine proteina u mokraći ipak nisu obavezni znak poremećene funkcije bubrega, tranzitorna proteinurija je najčešći oblik ovog stanja koje može da bude i posledica pojačanog fizičkog napora, urinarne infekcije koja se lako leči, ali i povećanog unosa proteina.
Kada konzumiramo namirnice sa dosta proteina bubrezi pojačano rade kako bi eliminisali azot koji je nusproizvod metabolizma proteina. Sve može da ima za posledicu dehidraciju.
Dijete sa dosta belančevina se često navode kao primer efikasnih dijeta za mršavljenje, stručnjaci ipak navode da nema dovoljno naučnih dokaza za ovu tvrdnju. Ishrana zasnovana na pojačanom unosu proteina znači i višak kalorija, s tim da su pojedine namirnice bogate proteinima ali i zasićenim mastima.
Postoje ipak neke situacije kada je potrebno da povećamo unos belančevina. Kontrolisano povećan unos proteina pomaže izgradnju mišićne mase, ubrzava zarastanje rana.
Stručnjaci obično starijim osobama kada dođe do gubitka mišićne mase savetuju malo veći unos proteina, slično se preporučuje i osobama koje se intenzivno bave sportom. Većina ostalih neće imati veće zdravstvene koristi od pojačane konzumacije belančevina.